Počelo "kotrljanje" Evropom

Specijalno za "Politiku"
Milano, jula – Nekoliko meseci rasprodatim koncertom u neverovatnom ambijentu milanskog stadiona San Siro, "Rolingstonsi" su u utorak naveče napokon započeli ovogodišnje "kotrljanje" Evropom u sklopu "A Bigger Bang 2006" turneje. Nakon pobede italijanske reprezentacije, cela Italija, a pogotovo milanski mediji sećali su se 1982. i slične situacije kada su "Stonsi" nastupali u Torinu, dva dana nakon što su "azuri" trijumfovali u Španiji. Ovogodišnje milansko otvaranje sa desetinama italijanskih zastava i euforično raspoloženom publikom zapravo je bilo drugo slavlje nakon povratka reprezentacije.

Koncert na San Siru – održan dan nakon konferencije za novinare, zapravo reklamno-fotografske akcije za evropske medije i bolju prodaju karata – bio je vrhunski spektakl za šezdesetak hiljada gledalaca. Nakon nastupa britanske predgrupe "Feeder", koja se pomalo izgubila na ogromnoj bini i među gledaocima koji su čekali glavnu ponudu menija, početak sa "Jumping Jack Flash" i gitarističkim rifom Kita Ričardsa skoro da je bio "bis pre bisa" i početak opšte ludnice u gledalištu.

Pozornica "Rolingstonsa" deluje fascinantno u metaliziranim sivim tonovima koji kasnije poprimaju različite boje, ali je reč o ukusnoj primeni visokotehnološkog čarobnjaštva. Ove godine dominiraju trospratne galerije sa svake strane pozornice gde se smestilo oko 300 posetilaca i pokretni deo bine na kojem u sredini nastupa "putuju" na sredinu fudbalskog terena među publiku i na manjoj pozornici sviraju nekoliko pesama.

Nije tajna da su "Stonsi" majstori predstava u velikim prostorima koje nastoje da učine intimnijima koliko je moguće. Prvenstveno korišćenjem scenskih pomagala poput velikog pozadinskog ekrana i dva manja sa svake strane pozornice, udaljenoj publici se zapravo daje mogućnost gledanja vrhunski režiranog TV-prenosa.

U stalnom Ričardsovom bloku pesama našle su se, kako je sam rekao, "prigodna" "Before They Make Me Run" i balada "Sleeping Away" umesto očekivane "This Place Is Empty" sa poslednjeg albuma, nakon koga je usledio set na manjoj pozornici u središtu fudbalskog terena. Ako su do nje ranije dolazili mostom, za "Bigger Bang" turneju stalni dizajner Mark Fišer smislio je novi scenski štos – pokretnu malu binu koja se odvaja od središnje pozornice i, dok "Stonsi" sviraju "Miss you", "voze" se pored raspamećene publike.

Za vreme neizbežne "Honky Tonk Woman" "Stonsi" "putuju" nazad na veliku pozornicu, gde se u međuvremenu pojavljuje ogroman naduvani jezik, zaštitni znak i valjda najprepoznatljiviji simbol rokenrol istorije.

Što god mislili o ponavljanju dobitne formule i sličnosti stadionskih nastupa na nekoliko poslednjih turneja, čini se da najširi auditorijumi dodaju još više goriva "Stonsima". Pogotovo neverovatno vitalnom Džegeru koji do završetka numerom "(I Can′t Get no) Satisfaction" superiorno vlada pozornicom postavljenom ispred duže stranice fudbalskog terena Milana, i tokom celog koncerta diriguje publikom kako dolikuje "prvaku sveta u rokenrolu".