Почело "котрљање" Европом

Специјално за "Политику"
Милано, јула – Неколико месеци распродатим концертом у невероватном амбијенту миланског стадиона Сан Сиро, "Ролингстонси" су у уторак навече напокон започели овогодишње "котрљање" Европом у склопу "A Bigger Bang 2006" турнеје. Након победе италијанске репрезентације, цела Италија, а поготово милански медији сећали су се 1982. и сличне ситуације када су "Стонси" наступали у Торину, два дана након што су "азури" тријумфовали у Шпанији. Овогодишње миланско отварање са десетинама италијанских застава и еуфорично расположеном публиком заправо је било друго славље након повратка репрезентације.

Концерт на Сан Сиру – одржан дан након конференције за новинаре, заправо рекламно-фотографске акције за европске медије и бољу продају карата – био је врхунски спектакл за шездесетак хиљада гледалаца. Након наступа британске предгрупе "Feeder", која се помало изгубила на огромној бини и међу гледаоцима који су чекали главну понуду менија, почетак са "Jumping Jack Flash" и гитаристичким рифом Кита Ричардса скоро да је био "бис пре биса" и почетак опште луднице у гледалишту.

Позорница "Ролингстонса" делује фасцинантно у метализираним сивим тоновима који касније попримају различите боје, али је реч о укусној примени високотехнолошког чаробњаштва. Ове године доминирају троспратне галерије са сваке стране позорнице где се сместило око 300 посетилаца и покретни део бине на којем у средини наступа "путују" на средину фудбалског терена међу публику и на мањој позорници свирају неколико песама.

Није тајна да су "Стонси" мајстори представа у великим просторима које настоје да учине интимнијима колико је могуће. Првенствено коришћењем сценских помагала попут великог позадинског екрана и два мања са сваке стране позорнице, удаљеној публици се заправо даје могућност гледања врхунски режираног ТВ-преноса.

У сталном Ричардсовом блоку песама нашле су се, како је сам рекао, "пригодна" "Before They Make Me Run" и балада "Sleeping Away" уместо очекиване "This Place Is Empty" са последњег албума, након кога је уследио сет на мањој позорници у средишту фудбалског терена. Ако су до ње раније долазили мостом, за "Bigger Bang" турнеју стални дизајнер Марк Фишер смислио је нови сценски штос – покретну малу бину која се одваја од средишње позорнице и, док "Стонси" свирају "Miss you", "возе" се поред распамећене публике.

За време неизбежне "Honky Tonk Woman" "Стонси" "путују" назад на велику позорницу, где се у међувремену појављује огроман надувани језик, заштитни знак и ваљда најпрепознатљивији симбол рокенрол историје.

Што год мислили о понављању добитне формуле и сличности стадионских наступа на неколико последњих турнеја, чини се да најшири аудиторијуми додају још више горива "Стонсима". Поготово невероватно виталном Џегеру који до завршетка нумером "(I Can′t Get no) Satisfaction" супериорно влада позорницом постављеном испред дуже странице фудбалског терена Милана, и током целог концерта диригује публиком како доликује "прваку света у рокенролу".