Da li me danas potražujete

NIŠ – Ovih dana na slobodu je iz zatvora, gde je proveo poslednjih pet meseci, izašao Nišlija Dragoslav P., star 46 godina. Odležao je kaznu koja mu je izrečena za nasilništvo i nanošenje telesnih povreda starijem sugrađaninu u jednoj niškoj kafani. I ništa ne bi bilo čudno da Dragoslavu ovo nije deseti put da odlazi u zatvor, ali i izlazi iz kaznione gde je izdržavao kaznu zbog istog ili sličnog krivičnog dela. Uvek se po izricanju kazni sam i dobrovoljno javljao zatvorskim vlastima i ustanovama i odlazio u zatvor. Ovaj Nišlija već deceniju odlazi u zatvor krajem svake jeseni ili početkom zime, a iz zatvora izlazi sredinom proleća, ili kao sada prvih dana leta.

– Ponekad me osude na tri ili četiri meseca, bilo je kazni i od pola godine, a samo jednom sam preterao i zaradio osam meseci zatvora Ali, odgovara mi. Početkom devedesetih godina napustile su me kćerka i žena, bili smo podstanari, i otišle su iz Niša. Ostao sam sam i nemam krova nad glavom. Nigde ne radim, ali se snalazim. Kada sam na slobodi radim na građevinama i druge fizičke poslove, mogu i baštovan da budem, zaradi se da se preživi...

Dragoslav P. spava po gradskim haustorima i ulazima stambenih zgrada, u podrumima, pored autobuske ili železničke stanice, a leti, kada su vrućine, na klupama u parkovima. Problem je kada dođu hladni jesenji i zimski dani. Zbog toga već deset godina svakog leta ili jeseni "samonicijativno" dođe pod udar zakona. Izazove tuču, dohvati kafansku stolicu, čašu ili flašu i pretuče nekoga. Policija ga privede i zadrži u pritvoru, odmah usledi saslušanje kod istražnog sudije, a onda i suđenje i izricanje kazne.

Kada naiđu hladni dani i kada ne može od hladnoće da se spava pod vedrim nebom ili u podrumima, prijavi se za odlazak u zatvor na izdržavanje kazne. I, naravno, zimu provede u mnogo boljim uslovima, u toplom i uz redovnu ishranu. Ima, kaže on, svoj krov nad glavom svake zime...

Niš je poznat i po nekolikim grupicama bosonogih, malih lopova koji kradu sve što im padne pod ruku. Usred bela dana ulaze u kioske i trafike i odnose cigarete, skupa pića, pa čak i novac iz kase. I to sve dok nekoga ima u objektima. Noću znaju da se uvuku u stanove i kuće, prodavnice... Ulaze u kafane i restorane pune gostiju, za njih nije nikakav "problem" da sa stola ugostiteljskih objekata "u prolazu" ukradu mobilni telefon, ili da na parkingu otvore prozor od automobila i odnesu sve što nađu... Policija ih hvata, saslušava, ali kako niko nema više od desetak godina, pušta ih na slobodu i vraća roditeljima. A oni se vraćaju uobičajenom "poslu" i navikama, nastavljaju da kradu. Dogodilo se nedavno da je jedan od najpoznatijih iz najbrojnije grupe lopovčića, Stefan D. prolazeći pored zgrade Policijske uprave u Nišu, svratio do dežurne službe, otvorio vrata i zapitao: – Da li me danas potražujete...?

Iako nakratko zbunjen i iznenađen ovakvim nastupom, policajac je pregledao izveštaj od prethodnog dana i noći i video da mališana-lopova nema među onima koji se traže. Odmahnuo je glavom, na šta je Stefan D. "kao mator" odgovorio: – Okej, onda idem ja. Vidimo se drugi put...

A njegov vršnjak je pre nekoliko dana ispred predstavništva jednog beogradskog dnevnog lista u centru Niša napravio gaf o kojem će se dugo pričati. Sedeo je ispred ulaza u dopisništvo i od prolaznika tražio da mu udele koji dinar. Kada je pored njega prošao kolega novinar, iz tog dopisništva, i od njega je potražio novac. Ovaj je rukom pošao ka džepu, pa drugom u drugi, i na kraju odgovorio da nema ništa novca kod sebe. Posle sat vremena mališan je ušao u dopisništvo, prošao pored svih koji su bili u njemu i uputio se pravo ka onom od kojeg je potražio novac.

 – Ej, drugar, skupio sam 50 dinara. Ajde da podelimo, da imaš i ti...