Kreontov put u patnju

Na pozorišnom repertoaru Belefa, 29. jula, biće premijerno izvedena drama "Antigona" Bertolta Brehta u režiji Ivane Vujić, saopšteno je na jučerašnjoj konferenciji za novinare i dodato da ova predstava čini deo projekta "Bertolt Breht u Beogradu". Projekat je pomogao Gete institut iz Beograda, premijera počinje u 21 sat u Beton hala teatru, u Ulici kraljice Natalije 3, a nova direktorka Gete instituta rekla je da je impresionirana kreativnom energijom ovdašnjih stvaralaca.

Selektor pozorišnog programa Belefa Žanko Tomić podsetio je tim povodom da Brehtova "Antigona" nije izvođena ni prevođena u ovom delu Evrope, te da se ova mini-praizvedba na pravi način uključuje u jubilej, 50 godina od smrti velikog pisca čije je intelektualno delovanje uzburkalo pozorišnu javnost u 20. veku. Rediteljka Ivana Vujić koja je na scenu postavila više od pet Brehtovih komada rekla je juče da svojom "Antigonom", koju je nazvala disko-političkom tragedijom, pokušava da kroz priču o zakonu, krivici i žrtvi sagleda današnji trenutak.

– Posebnu zahvalnost dugujemo Gete institutu iz kojeg su nam pomogli da prevedemo Brehtov komad i obezbedili prava tog prevoda, rekla je Vujićeva. Ona je i autor tri video klipa na temu Brehtove poezije koji se prikazuju ovih dana na festivalu posvećenom Brehtovoj lirici u njegovom rodnom gradu Augsburgu.

Prevodilac Jelena Kostić istakla je da je komad "Antigona", koji se zasniva na Helderlinovom prevodu ove poznate Sofoklove tragedije, bio izuzetno zahtevan za prevođenje. Isprepletenost Helderlinovog i Brehtovog prevodilačkog izraza, kao i znatne izmene koje je Breht uneo, učinile su komplikovanim rad na ovom tekstu koji savremenoj publici treba učiniti što razumljivijim, rekla je Jelena Kostić.

– Dramaturška izmena u Brehtovoj "Antigoni" je ta što Kreont ubija jednog brata zbog neposlušnosti, nasuprot Sofoklovom komadu gde se braća međusobno ubijaju u otimanju oko vlasti. Antigona želi da sahrani svog brata koji je prokazan i ispoštuje božanske zakone, svesna da se oglušuje o Kreontovu reč. Iza toga stoji njena namera da upozori svoje sugrađane da svako ko sledi tiranina i misli da je slobodan u stvari nije slobodan, objasnila je Danica Ristovski, koja je ovaj tekst pronašla u Brehtovom muzeju i koja tumači ulogu Antigone.

U ulozi samovoljnog vladara Kreonta je Zoran Ćosić, koji ovu ulogu povezuje sa likovima moćnika koji ga naročito intrigiraju. Kako je rekao, u životu svakog vladara postoji usko polje između onoga što su njegove želje i onoga što predstavljaju istorijske nužnosti. Put Kreontov je put u patnju, rekao je Ćosić.