Креонтов пут у патњу

На позоришном репертоару Белефа, 29. јула, биће премијерно изведена драма "Антигона" Бертолта Брехта у режији Иване Вујић, саопштено је на јучерашњој конференцији за новинаре и додато да ова представа чини део пројекта "Бертолт Брехт у Београду". Пројекат је помогао Гете институт из Београда, премијера почиње у 21 сат у Бетон хала театру, у Улици краљице Наталије 3, а нова директорка Гете института рекла је да је импресионирана креативном енергијом овдашњих стваралаца.

Селектор позоришног програма Белефа Жанко Томић подсетио је тим поводом да Брехтова "Антигона" није извођена ни превођена у овом делу Европе, те да се ова мини-праизведба на прави начин укључује у јубилеј, 50 година од смрти великог писца чије је интелектуално деловање узбуркало позоришну јавност у 20. веку. Редитељка Ивана Вујић која је на сцену поставила више од пет Брехтових комада рекла је јуче да својом "Антигоном", коју је назвала диско-политичком трагедијом, покушава да кроз причу о закону, кривици и жртви сагледа данашњи тренутак.

– Посебну захвалност дугујемо Гете институту из којег су нам помогли да преведемо Брехтов комад и обезбедили права тог превода, рекла је Вујићева. Она је и аутор три видео клипа на тему Брехтове поезије који се приказују ових дана на фестивалу посвећеном Брехтовој лирици у његовом родном граду Аугсбургу.

Преводилац Јелена Костић истакла је да је комад "Антигона", који се заснива на Хелдерлиновом преводу ове познате Софоклове трагедије, био изузетно захтеван за превођење. Испреплетеност Хелдерлиновог и Брехтовог преводилачког израза, као и знатне измене које је Брехт унео, учиниле су компликованим рад на овом тексту који савременој публици треба учинити што разумљивијим, рекла је Јелена Костић.

– Драматуршка измена у Брехтовој "Антигони" је та што Креонт убија једног брата због непослушности, насупрот Софокловом комаду где се браћа међусобно убијају у отимању око власти. Антигона жели да сахрани свог брата који је проказан и испоштује божанске законе, свесна да се оглушује о Креонтову реч. Иза тога стоји њена намера да упозори своје суграђане да свако ко следи тиранина и мисли да је слободан у ствари није слободан, објаснила је Даница Ристовски, која је овај текст пронашла у Брехтовом музеју и која тумачи улогу Антигоне.

У улози самовољног владара Креонта је Зоран Ћосић, који ову улогу повезује са ликовима моћника који га нарочито интригирају. Како је рекао, у животу сваког владара постоји уско поље између онога што су његове жеље и онога што представљају историјске нужности. Пут Креонтов је пут у патњу, рекао је Ћосић.