Zamislite sebe u našoj koži

– Pozivam vas, uvaženi predstavnici vodećih zemalja slobodnog i demokratskog sveta, da za trenutak pokušate da sopstvenu domovinu zamislite u položaju države od koje se traži da jednoj agresivnoj etničkoj grupi (koja, uzgred rečeno, već ima u neposrednom susedstvu svoju državu) prosto ustupi deo zemlje iz kojeg je nacija potekla, i koji je u istoriji vezan za vremena njenog najvećeg procvata. Zaista, koja bi demokratska država na tako nešto pristala? Verujem da delimo zajedničko uverenje da bi to u osnovi bio akt prinude i pravnog nasilja, i nema te demokratske države i te izabrane vlasti, u Srbiji ni u celom svetu, koja bi se sa takvim postupkom mogla pomiriti. Na osnovu izloženog, uveren sam da možete sa dubljim razumevanjem da sagledate neodrživost zahteva za nezavisnost južne srpske pokrajine. I molim vas da ne zaboravite staru istinu da rđavi istorijski obrti imaju tendenciju da se ponavljaju, kao i da nijedan čovek i nijedna država nikada nisu ostrvo za sebe.

Danas smo suočeni sa situacijom da albanska etnička grupa, koja na Kosovu i Metohiji čini ubedljivu većinu, ultimativno zahteva da dobije nezavisnost, međunarodno priznanje i pun suverenitet nad delom teritorije koja pripada Srbiji. Kažem ultimativno, jer je očigledno da se argumentacija za nezavisnost Kosova svodi na nasilje i neprestanu pretnju pukom silom. Činjenice nemilosrdno svedoče da je od 1999. godine naovamo na delu bila zapravo politika nasilja i bezobzirnog etničkog čišćenja. Te činjenice kazuju da je preko 200.000 Srba, ili 60 posto od broja koji su tamo živeli pre 1999, proterano, da je preko hiljadu Srba ubijeno, a da je srpska imovina ili uništena ili prisvojena, da je uništeno ili oštećeno preko 150 srpskih crkava i manastira, a da preostalo srpsko, ali i skoro sve drugo nealbansko stanovništvo, živi u neljudskim uslovima, bez posla, bez slobode kretanja, a u stalnom strahu za goli život. Najzad, u martu 2004. došlo je do dvodnevne provale nekontrolisanog nasilja, sa ubijanjem i zlostavljanjem nealbanaca, pljačkom i paljevinama, pri čemu je za to kratko vreme teško oštećeno 35 hrišćanskih crkava, među kojima i jedan jedinstveni spomenik s početka 12. veka.

Srbija, s druge strane, dosledno ispoljava spremnost da se suoči sa realnošću, da prihvati kompromis i postigne sporazum, uz zapravo dva elementarna ograničenja: ona odlučno odbacuje svaki pokušaj da se nametnutim rešenjem oduzme skoro 15 procenata teritorije Srbije, i isto tako odlučno zahteva da se obezbede opstanak i egzistencija dostojna čoveka za srpsko i drugo nealbansko stanovništvo koje je na Kosovu i Metohiji ostalo da živi.

Pre otpočinjanja sledeće faze razgovora o budućem statusu Kosova i Metohije, Srbija je iznela platformu o suštinskoj autonomiji za pokrajinu. Naša platforma predviđa rešenja po kojima bi Kosovo i Metohija, koje naseljava velika albanska većina, raspolagalo najvećom mogućom autonomijom, i još garantovanom autoritetom međunarodne zajednice kroz međunarodni sporazum i međunarodno prisustvo. U izlaganju ovakvog pristupa rukovodili smo se pitanjem – da li ono što većinski Albanci na Kosovu i Metohiji danas suštinski traže može da se realizuje i na neki drugi način, osim nezavisnošću pokrajine i stvaranjem još jedne albanske države na tlu jedne druge države, Srbije. Došli smo do nedvosmislenog odgovora da je to moguće i ponudili predlog rešenja za ozbiljne razgovore.

Srbija je na takvo rešenje bezrezervno spremna, ne tražeći nikakve posebne ustupke. Svojim stavom prema slučaju Kosova, moja zemlja, gospodine predsedniče, zastupa u stvari najopštiji dugoročni interes, a boreći se za očuvanje svoje teritorijalne celovitosti, bori se za princip koji je zaloga zdravih međudržavnih odnosa, pa – bez preterivanja – i osnovni preduslov očuvanja stabilnosti i mira u regionu i celom svetu.

Demokratska Srbija ne može da pristane na nezavisnost Kosova i Metohije i zato što je privržena međunarodnom pravu i poštovanju potpisanih dogovora, ali i iz razloga samopoštovanja, nerazdvojnog od poštovanja za druge. Kosovo je za Srbiju neposredno povezano sa tradicijom nacionalnog dostojanstva.