Mobilni (ne)privlači

Može li nekoga da usmrti munja ako ćaska preko mobilnog telefona? Naš list je objavio da je tako nastradao u utorak po podne dečak Nikola Tubić (13) u Igalu.

Najpreči savet koji znalci upućuju glasi: prekinite smesta razgovor, da ne biste strepili.

Prema kratkom dopisu u najnovijem broju poznatog "Britanskog medicinskog časopisa", ljudi koji govore ili samo nose mobilni telefon u vreme jake oluje pretrpeće, verovatno, kobne unutrašnje ozlede, ako ih munja pogodi.

Nasuprot tome, ugledni američki naučnik koji godinama izučava ovu prirodnu pojavu sumnja u ovakvo tumačenje.

Čovekova koža se suprotstavlja prenošenju struje u telo; ako nekoga ožeže nebeska varnica, naboj će se rasprostreti po spoljašnjem omotaču. Stručnjaci to, uopšteno, nazivaju – "sevanje preko". U pomenutom napisu lekari, međutim, upozoravaju da provodni materijali, kao tečnost ili metal, prekidaju obigravanje struje i usmeravaju je u unutrašnjost tela, izazivajući teška oštećenja.

Neverovatno objašnjenje

Kao posledica toga jesu povrede poput zaustavljanja srčanih otkucaja, što je često smrtonosno, naglašava Svida Espirit, zaposlen u Nortvirk park bolnici (Engleska), jedan od potpisnika navedenog pisma. Doktori su opisali slučaj petnaestogodišnje devojčice koju je munja udarila u Londonu dok je pričala preko mobilnog telefona. Dotična maloletnica je preživela, ali je godinu dana osećala fizičke, emocionalne i mentalne tegobe.

Usput su naveli tri neobične novinske priče u kojima su imaoci mobilnih telefona ošinuti munjom u toku ćaskanja. Iako se retko događa, pojava zavređuje javnu zdravstvenu raspravu i predočavanje opasnosti ljudima koji koriste mobilne telefone na otvorenom u toku nevremena, napisali su lekari. Upozorenje, nažalost, nije potkrepljeno strogo proverenim nalazima, što je uobičajeno u naučnim časopisima.

Kad je čuo za ovo saopštenje, profesor Vladimir Rakov sa Univerziteta Florida (SAD), vrsni poznavalac električnih pražnjenja u prirodi, zagonetno se nasmešio. "Mehanizam koji su opisali lekari zvuči neverovatno", objašnjava on. "Ne mislim da mobilni telefon u vašem džepu može da privuče munju."

Stoga savetuje da je najpoželjnije da ne ostanete pod vedrim nebom u vreme grmljavine, svejedno nosite ili ne nosite mobilni telefon!

Šta se, u stvari, dešava kada grmi i seva?

U svakom minutu iznad naše planete beleži se više od hiljadu pljuskova s grmljavinom, izazivajući oko 6.000 svetlosnih bleskova. Uzrok su nagle promene (narastanje i opadanje) vazdušnih strujanja.

Udarni talasi vazduha

Trenje slojeva u pokretu stvara električni napon u oblacima: vodene kapi i ledena zrnca, noseći nabijene elektrone, spuštaju se u donje delove u kojima se gomila negativno naelektrisanje. Istovremeno se pozitivno uzdiže naviše. Većina električne energije se proćerda u oblacima, u skakutanju varnica između pozitivnih i negativnih područja. Munje postaju opasne tek kad dosegnu do zemlje.

Negativni naboj, kad se nakupi u dovoljnoj meri, nastoji da se spusti do pozitivnog (privlačenje suprotnosti) u donjim predelima, tražeći usput dobre provodnike. Najčešće su to visoka zdanja i vitka usamljena stabla. Najpre se ispruži po nekoliko, nama nevidljivih pipaka, kao neka vrsta prethodnice. Čim se približe tlu, tek tada se pojave vidljiva varničenja u obliku isprekidanih linija. A u povratku je to zadivljujući blesak na nebu.

Zamišlja se da to traje bez prekida, a u stvari se sastoji od niza kratkih rasprskavanja. Glavnina pražnjenja desi se za manje od pola sekunde, i to u obliku linije tanje od pet santimetara u prečniku. Okolni vazduh se zagreje do 30.000 stepeni Celzijusa, što je pet puta toplije od Sunca! Iznenadna vrelina natera ga da se proširi brže od zvuka, i to naglo sabijanje obrazuje udarne talase koje čujemo kao gromove.

Svetlost putuje brže od zvuka (oko 300.000 kilometara u sekundi), zato najpre vidimo blesak, a potom čujemo grmljavinu.

-----------------------------------------------------------

• Munja ima naboj od 30 miliona volti na 100.000 ampera.

• Energija oslobođena u snažnoj grmljavini nadmašuje snagu jedne atomske bombe.

• Američki fizičar Bendžamin Frenklin je svojim zmajem, na čijem je vrhu bio ključ, pokazao da je munja – elektricitet.

• Empajer stejt bilding u Njujorku svake godine pogodi 25 munja.

• Stotinu stanovnika SAD nastrada godišnje od udara munje.