Plastična stolarija nije za crkvu

Susret srpskog patrijarha Irineja, ministra kulture Nebojše Bradića i stručnjaka iz oblasti zaštite spomenika, koji je nedavno održan, mogao bi da znači novi zaokret u odnosima između crkve i države, što se tiče očuvanja bogomolja – da se, umesto sukoba, planirani radovi i popravke na crkvama rešavaju dogovorom između vladika i stručnjaka. Do sada se u praksi događalo da predstavnici vere bespravno podignu objekte na zemljištu manastira, kao što se dogodilo u Starom Rasu, a da zatim država dolazi u neprijatnu situaciju da eventualno ruši ilegalnu gradnju u okviru jednog kulturnog spomenika, koji je od 1979. godine na listi Uneska.

Prema rečima Vere Pavlović-Lončarski, direktorke Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, bilo je slučajeva da se mišljenja oko toga šta je zapravo zaštita kulturnih dobara između stručnjaka i predstavnika crkve znatno mimoilaze.

– Predstavnici crkve se postavljaju tako kao da su oni isključivi vlasnici nad građevinom, pa zbog toga njihovo mišljenje mora da bude preovlađujuće. Njihova zamerka se odnosi na to da ne vodimo dovoljno računa o potrebama crkve, jer, navodno, smatramo da je crkva napravljena tako da više ne može da se razvija – kaže Vera Pavlović-Lončarski.

Naša sagovornica napominje da su stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture u crkvi samo gosti, i da oni ne odlučuju kako će monasi živeti, ali da svakako predstavljaju autoritet kada je potrebno restaurirati zidove, slike, ikonostas, i ostale delove crkvenog nameštaja.

– Sa patrijarhom smo razgovarali o boljoj saradnji, jer ni crkvi ni stručnjacima nije u interesu da vreme određeno za restauraciju trošimo na raspravu. Spremni smo da čujemo sve primedbe, ali smo dužni da poštujemo principe struke kada revitalizujemo crkvene spomenike – govori Pavlovićeva.

Naša sagovornica kaže da najčešće nesuglasice izbijaju kada monasi požele da izgrade novi, ili rekonstruišu postojeći konak. Njihova je želja da konak bude što veći, a često sam prostor ne dozvoljava veće izmene ili proširenje, i nemoguće je izaći im u susret. Osim toga, postoje i zahtevi da se osavremeni krug manastira.

– Recimo, dešava se da monasi traže uvođenje grejanja, a svaka crkva je priča za sebe, i negde je to moguće izvesti, a negde nije. Zatim, pod crkve je često star i veoma vredan i ne može biti zamenjen parketom, jer bi to narušilo celinu crkve, kao umetničkog dela – navodi Vera Pavlović.

Poseban problem predstavljaju ikone, za koje postoje zahtevi da se one uklone i umesto njih postave nove. Pavlovićeva kaže da je to moguće samo u slučaju crkava koje nemaju posebnu umetničku vrednost.

– Postoje živopisi koji ne smeju da se uklanjaju, moraju da se obnove, jer su vredni. Možda oni monasima izgledaju staro i oronulo, ali mi, kao stručnjaci, znamo da ih je moguće restaurirati – ističe Pavlovićeva.

Ono što bi bilo razorno za crkvenu građevinu kao celinu, jeste uvođenje novih materijala u prostorije, kao što je PVC stolarija. Jedan crkveni objekat iz srednjeg veka ne može da „podnese” ovu novotariju, i, napominje naša sagovornica, iako je to možda zgodnije, krajnje je neprimereno.

Vera Pavlović-Lončarski kaže da se u slučaju Sopoćana dogodilo da stručnjaci nisu mogli da prihvate projekat preuređenja manastirskog kompleksa, koji je uradio manastir.

– Služba zaštite se suprotstavila manastirskom projektu, pa smo tražili da celu stvar ispita misija Uneska i izrekne svoj stav, jer je ovaj spomenik pod njihovom zaštitom – govori Vera Pavlović.

U međuvremenu je ipak došlo do dogovora između vladike, monaha i stručnjaka, najviše zahvaljujući tome što su ljudi iz struke proveli vreme u manastiru, pa su se kroz razgovor sa monasima i zbližili, što bi i ubuduće trebalo da postane praksa. Za ovu godinu, u Sopoćanima, planirana je obnova trpezarije.

Što se drugih planova za 2010. godinu tiče, Vera Pavlović-Lončarski najavljuje konzervatorske radove na južnoj fasadi manastira Studenica. Na Sopoćanima će se, pored trpezarije, popravljati i ogradni zid, prozori, oltarske pregrade i sarkofag. U Manasiji su u toku arheološka istraživanja u porti, a radiće se restauracija ikona. Obnova ikona je planirana i u Žiči, a restauriraju se ikone iz Bariča i Pećke patrijaršije.

Na Kosovu će ove godine biti obavljena zaštita vinskih podruma u Velikoj Hoči, a nastavak radova na drugim crkvama na Kosmetu zavisi i od novca iz ruske donacije, a planirani su i radovi na crkvi u Štimlju. Krajem prošle godine, kaže Pavlovićeva, završena je obnova zidnih slika u manastiru Budisavci, i u crkvi u Lipljanu.

S. Stamenković