Spoljni dugovi krune dinar

Sezonsko slabljenje dinara izazvano je u najvećoj meri potrebama preduzeća da na vreme izmire dospele obaveze prema inostranstvu, ocenio je juče viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Marković, predstavljajući publikaciju „Izveštaj o inflaciji”.

– Pre krize teret slabljenja dinara bio je na potrošačima, jer su proizvođači devizni rizik, povećanjem cena, prebacivali na građane. Sada je, zbog male tražnje, taj teret prebačen na proizvođače, a delom i na uvoznike, ali i na jedan deo stanovništva koji su se u prethodnom periodu prezadužio u evrima – objasnio je Marković zbog čega privrednici sada kukaju mnogo više nego ranije zbog rasta evra.

On je dodao da razume težak položaj kompanija, ali im savetuje da koriste mehanizme zaštite od valutnog rizika.

– Postoji nešto što se zove kupovina terminskih ugovora, a sa čim su privrednici nedovoljno upoznati. U praksi to mogu da primene oni uvoznici koji robu kupuju na odloženo i apsolutno ne mogu da predvide šta će se sa kursom desiti za tri meseca. Potrebno je da odu u banku i kupe terminski ugovor koji će im garantovati da će im evri biti razmenjeni po današnjem kursu. Naravno, bankari to ne rade bez premije i za tri meseca će privrednik na određenu sumu novca platiti i taj trošak, ali od tog trenutka kurs evra za njega postaje potpuno predvidiv – savetovao je Marković.

Od početka oktobra nacionalna valuta je oslabila za sedam odsto, a NBS je u poslednjih nekoliko meseci, spasavajući dinar, potrošila oko 500 miliona evra. I dok su građani i privrednici zabrinuti, jer smatraju da NBS ne interveniše u dovoljnoj meri, ekonomski stručnjaci, s druge strane, smatraju da centralna banka previše novca troši na spasavanje dinara. Na to su juče u NBS upozorili profesori Miladin Kovačević i Đorđe Đukić. Obojica su ocenili kako su intervencije preterane i pitali do koje granice NBS može da troši devizne rezerve.

– Dozvoljeni prag od MMF-a za intervencije iznosi čak četiri milijarde evra – objašnjava Branko Hinić, direktor sektora za ekonomske analize i istraživanja NBS. – To, međutim, ne znači da MMF želi da mi više intervenišemo, već samo svedoči o poverenju koje ova međunarodna finansijska institucija ima u nas – objasnio je Hinić.

Intervencije NBS usmerene su na obezbeđivanje nesmetanog funkcionisanja deviznog tržišta, ali i sprečavanje prekomernih dnevnih oscilacija, još jednom je podsetio viceguverner. U centralnoj banci smatraju da slabljenje dinara ne ugrožava planirani nivo inflacije koja bi ove godine trebalo da se kreće u rasponu od četiri do osam procenata.

– Inflacija je u januaru iznosila je 4,8 odsto na međugodišnjem nivou i očekujemo da će u prvih šest meseci ostati ispod donje granice planiranog nivoa, da bi se na kraju godine približila cilju. Rast cena u prvom tromesečju 2010. godine biće 2,2 procenta zbog očekivanog poskupljenja robe i usluga koje kontroliše država. Smirivanju inflacije u prošloj godini najviše je doprinelo pojeftinjenje osnovnih prehrambenih proizvoda, zbog slabe kupovne moći. Zato postoji mogućnost da sa postepenim oporavkom privrede cene ponovo porastu – kazao je viceguverner Marković.

A. Nikolić

-----------------------------------------------------------

Revizija Bečkog dogovora sa bankama

Predstavnici Narodne banke Srbije razgovaraće danas u Beču sa predstavnicima stranih banaka koje posluju u Srbiji o kreditiranju na srpskom tržištu.

Ranijim Bečkim dogovorom, postignutim krajem marta prošle godine, banke su se obavezale da u 2009. neće smanjivati ukupan iznos kredita odobrenih u Srbiji u odnosu na 2008. godinu.

Taj dogovor trebalo je da omogući da srpska privreda u vreme ekonomske krize uz pomoć bankarskih pozajmica održi likvidnost i proizvodnju.

Novim dogovorom banke bi trebalo da budu oslobođene obaveze da ne smanjuju kreditnu izloženost u Srbiji, odnosno mogle bi kako je najavio guverner NBS Radovan Jelašić da do 20 odsto smanje pozajmice na srpskom tržištu.

Procenjeno je da domaća privreda izlazi iz recesije i da više nema potrebe za administrativnim merama kojima bi se bankama propisivali minimalni iznosi za kreditiranje.

Uslov za postizanje prvobitnog Bečkog sporazuma sa bankama bio je da Srbija postigne sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom, a novom sastanku u Beču prisustvovaće i članovi misije MMF-a koja je 23. februara završila treću reviziju kreditnog aranžmana sa Srbijom.

Beta

-----------------------------------------------------------

Prosečna zarada u januaru 29.929 dinara

Prosečna neto zarada u Srbiji u januaru bila je 29.929 dinara, što je nominalno manje 18,6 odsto nego u decembru prošle godine, a realno 19,1 odsto, saopštio je juče Republički zavod za statistiku. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u januaru 2009. godine, prosečna neto zarada u januaru ove godine nominalno je veća za 3,6 odsto, a realno manja za 1,1 odsto. Prosečna zarada sa porezima i doprinosima u januaru bila je 41.651 dinar, što je nominalno manje za 18,5 odsto, a realno za 19 odsto manje nego u decembru 2009. godine. Prosečna bruto zarada u januaru nominalno je veća za 3,5 odsto, a realno manja za 1,2 odsto, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u januaru prošle godine.

Tanjug