Za četiri decenije četrdeset glavnih likova

Prokuplje – Premijera „Generalne probe samoubistva“ Dušana Kovačevića napunila je veliku salu Amaterskog pozorišta u Prokuplju. Uvek je tako, evo već četrdeset godina, kada je u glavnoj ulozi Miroljub Mirović zvani Facir. Ova predstava bila je, upravo, posvećena njegovom jubileju: četiri decenije glume.

Ostvario je do sada Mirović 40 glavnih uloga i okitio se mnogobrojnim priznanjima: najbolji je bio beg Pinterović u „Hasanaginici“, pa kum Sveta u „Mrešćenju šarana“, Miladin u „Đekni“, pa Puljo u „Hamletu iz Mrduše Donje“, Đorđe džandar u „Sveti Đorđe ubiva aždahu“, Šopalović u „Putujućem pozorištu“, Luka Laban u „Profesionalcu“ ... Nema smotre amaterskih pozorišta Srbije, a da Facir ne osvoji neku od nagrada. Njemu je nedavno pripala i nagrada za ulogu Hadži Tome u „Koštani“ na Međunarodnom susretu dramskih stvaralaca u Hrvatskoj.

A sve je počelo, kazuje Mirović za „Politiku“, još u Srednjoj finansijskoj školi u Beogradu. Po povratku u Prokuplje odmah se uključio u rad ovdašnjeg Amaterskog pozorišta. Bila je to sezona 1969/70. kada su na sceni već bili legende: Bora Ignjatović Popadiče, Stojan Milošević Keza, Branko Pavlović Cincar, Ivan Jovanović... Od njih je, kaže, mnogo naučio. Igrao se tada „Đido“ i našla se uloga i za Mirovića. Već sledeće sezone dobio je glavnu ulogu u „Rado ide Srbin u vojnike“. A onda se ređaju uloge u klasičnim komadima, od „Zone“ do „Sumnjivog lica“. Dolaskom Hranislava Dragutinovića, stižu savremeni komadi, u koje se Facir brzo uklapa i osvaja publiku i nagrade.

– Sa prokupačkim pozorištem sam srastao, toliko da mi je ceo život protkan njime. Sa njegovim ansamblom doživeo sam mnoge radosti i tuge. Prošli smo celu bivšu Jugoslaviju, od Đevđelije do Sežane. Bili smo gosti i u Švajcarskoj, Austriji, Bugarskoj... Evo, nedavno smo opet gostovali u Hrvatskoj. Moj jubilej je – vrhunac onoga što sam sve uradio u pozorištu – kaže Mirović.

Moglo je da bude i drugačije. Miroljub Mirović bio je jedan od najtalentovanijih prokupačkih košarkaša. Dobio je poziv za omladinsku reprezentaciju. Ali mu, kaže, nije dozvolio trener. Bojao se da će napustiti KK „Topličanin“ i otići u Beograd. Rekao mu je: „Ma gde ti da budeš reprezentativac, tek si se ispilio. Još ne znaš dimenzije igrališta, visinu i obim koša...“

Ima Facir još jedan hobi – kafane. Jednu je i sam otvorio u centru grada. Tu se priređuju pesničke večeri, okupljaju ljubitelji starih gradskih pesama i romansi. I on se, često, svojim sonornim baritonom pridruži gostima. Voli stari merak i boemiju.

Sada mnogo radi sa mladim glumcima. Ima ih u Prokuplju dosta talentovanih, kao što ih je uvek ovaj grad imao. Pominje Dragutina Dobričanina, Dušana Janićijevića, Uroša i Sašu Glovackog, Mihajla Kostića, Ljiljanu Dragutinović... Za svoje uspehe zahvaljuje onim starim od kojih je učio, ali i svojoj supruzi Dušanki i deci Mariji i Marku, što imaju razumevanje za njegov naporan, ali bogat rad u pozorištu.

D. Borisavljević