Slatka para od ljute kapljice

Kać – Već bezmalo pet decenija u domaćinstvu Čedomira Ljubića u Kaću tokom jesenjih i zimskih meseci i po stotinak dana zaredom, punom parom, radi kazan za pečenje rakije, star više od jednog veka. Ovu „veselu mašinu“ doneo je, veli, iz rodnog Pirota još 1960. godine, kao porodičnu relikviju, kada se „s juga Srbije“ doselio u ovo mesto nadomak Novog Sada, gde je nastavio tradiciju proizvodnje šljivovice nasleđenu od dede i oca. U međuvremenu, zasnovao je na svom imanju i voćnjak sa oko 200 stabala „čačanske lepotice“, pa najveći deo roda pretače u čistu domaću prepečenicu.

– Šljivovica je carica među voćnim rakijama, ona je vekovima nacionalni ponos Srba i velika je šteta što je još nismo zaštitili kao svoj brend, kako se to sada moderno kaže. Jer, gde god na kugli zemaljskoj pomenete njeno veličanstvo šljivu i rakiju šljivovicu, svi odmah pomisle na Srbiju i srpskog domaćina, a pri tom čitam u novinama da su Česi nedavno patentirali svoju šljivovicu, pa se pitam, i čudim se, šta mi to radimo, umemo li mi Srbi da cenimo išta svoje – priča za „Politiku“ ovaj krepki sedamdesetpetogodišnjak, koji godišnje proizvede i kupcima isporuči oko hiljadu litara „božanski dobre šljivke“.

Čedomir Ljubić stekao je reputaciju jednog od najboljih proizvođača šljivovice na tradicionalni „domaćinski“ način u ovom delu Vojvodine, a nedavno mu je pripala i bronzana medalja na tradicionalnom Sajmu rakije regiona Bačke, održanom u Temerinu. Na istoj manifestaciji osvojio je i zlatnu medalju za lozovaču, koju takođe „peče“ po oprobanim starim narodnim receptima, i to od čistog grožđa sa fruškogorskog vinogorja.

– Mada poštujem lozovaču, klanjam se šljivi i šljivovici. I jedna i druga rakija mogu da budu vrhunske, ukoliko su čiste prirodne i ako se njihovoj proizvodnji – počev od branja voća i pripreme komine do samog pečenja i načina čuvanja – pristupi pošteno i odgovorno. – objašnjava naš sagovornik i dodaje da se oprobao i u proizvodnji lekovitih rakija od kupina i malina, pa i od zove, ali „onako za svoju dušu“, jer one su mnogo skupe i teško je pronaći kupce.

– Ulazak Srbije u Evropu ne bi trebalo da smeta domaćim proizvođačima rakije. Samo treba da se dobro organizujemo. Jer, ako se zna da se više od devedeset odsto šljivovice proizvodi u pecarama seoskih domaćinstava, onda bi bilo najbolje da se to i legalizuje kao značajan izvozni deo naše ukupne prehrambene industrije – smatra Čedomir Ljubić i ističe da „svaka para od ljute kapljice može da bude i te kako slatka“.

Petko Koprivica

----------------------------------------------------------

Od Srbije do Kalifornije

Ovaj, kako za sebe kaže, „naturalizovani Piroćanac među Lalama“ navodi na kraju i to, kako je davno čuo od starih ljudi, da je Srbija još krajem devetnaestog veka uveliko izvozila šljive i šljivovicu u mnoge evropske zemlje, pa čak i u Kaliforniju. Danas, ističe, od naših šljivovica jedino se „sokolova rakija“ i „žuta osa“ mogu naći u marketima samo nekoliko zemalja u okruženju.