PUTINOV SAMIT

Sa stanovišta uloženog truda, skup ,,vođa sveta" u Sankt Peterburgu mogao bi biti Putinov. Ne zbog pojedinosti da je predsedavanje Grupom sedam industrijskih sila i Rusije prvi put u rukama ove poslednje. Reč je o tome što je jedan prilično širok štab svetskih konzervativaca skoncentrisanih u Americi, pokušavao da to spreči – i nije uspeo. Investirano je prilično političkog kapitala u nastojanje da se administracija predsednika Buša navede da torpeduje Putina, ali Buš je zaključio da to ne bi bilo u interesu Amerike. Potrebna mu je pomoć Rusa na Bliskom istoku, u suzbijanju proliferacije nuklearnog oružja i protiv terorizma.

Drugi poraz ,,bloka za bojkot" izražen je u usvojenim dokumentima.

Rezolucije međunarodnih skupova svode se na kompromis, nafilovan rečima kojima se odmerava uticaj svakog pojedinog učesnika skupa. Osim što je SAD, Japan, Nemačku, Britaniju, Francusku, Italiju i Kanadu doveo u Sankt Peterburg, šef Rusije je još uspeo da se i odluke koje su tamo usvojene kažu ,,ruskim rečima". Dakle, poentama do kojih je stalo Moskvi.

Direktor jedne nezavisne grupe ovog kluba za istraživanja, Džon Kirton sa Univerziteta u Torontu, čak tvrdi i više. Kaže da je, sa stanovišta kolektivno preuzetih obaveza, skup u Rusiji i najplodonosniji. Jer, ako se o samitima sudi po njihovoj sposobnosti za ,,jasne, kolektivne i utvrđene obaveze, St. Peterburg je bio samit svih vremena" (citirao je Radio slobodne Evrope).

Sve skupa, prva, druga i treća pojedinost ukazuju da na ruskom tlu, šefovi ,,slobodnog sveta" nisu domaćina novajliju preznojavali propitivanjem o demokratiji, pritisku na Ukrajinu i Gruziju i kvalifikovanosti Rusije za klub osmorice, što je do pred sam početak samita javno najavljivano. A da kontrast, štaviše, bude još izrazitiji – na đačkoj stolici namenjenoj Putinu, obreli su se Buš i premijer Bler, bar pred novinarima.

Predsednik Buš, dokačen replikom šefa Kremlja da Rusija, ,,pošteno govoreći, ne bi ni želela tu vrstu demokratije koju (zahvaljujući SAD) imaju u Iraku". A Bler, kada je predsednik Rusije pokazao interesovanje za korupciju i u vezi s tim ,,vaše iskustvo s lordom Levijem", laburističkim finansijskim dobrotvorom u središtu britanske afere oko kupovine sedišta u Domu lordova za keš.

Ukratko, Sankt Peterburg je pokazao da je Rusija konačno sasvim udobno u ,,klubu osam", i to još s razvezanim jezikom. Putinova ,,drskost" ukazuje na završenu psihološku rekonstrukciju njenog osećaja svetske sile, čak i kada samopouzdanje šefa države prevazilazi činjenice o pravom stanju ruskih stvari.

Drugim rečima, Moskva nije više inferiorna. Njeni odnosi sa SAD su čistiji, odlučnije definisani, i nisu izraženi kvalitetom ,,Bil-Boris prijateljstva", koje će sam Klinton kasnije nazvati ,,fikcijom, prevarom i manipulacijom pijancem Jeljcinom" – u okviru ,,američke politike koja je, esencijalno, bila produžetak hladnog rata". (,,Tretirali smo ih kao poraženu naciju, okružili ih i uzeli sve što smo mogli", Stifen Koen, šef programa ruskih studija Univerziteta u Njujorku!)

,,Sve što smo mogli" podrazumevalo je izbijanje NATO na granice Rusije, inkorporacijom Istočne Evrope i državnih enklava Baltika. Izjava potvrđuje zasnovanost Putinovog uverenja da je Moskva, olakim ustupanjem pozicija SSSR, bez potrebe položila karte na sto.

Ukoliko je tako, da li je stolica Rusije za stolom ,,osmorice" dovoljna satisfakcija za sve što je, kako Putin veruje, nepotrebno izgubljeno?

Odgovor na takvo pitanje zavisi od toga hoće li Kremlj u narednom periodu paralisati ili reformisati ,,svetsku vladu". I u kojoj će meri, od G8, G10 ili neke G15, načiniti eventualno antiameričku organizaciju.

Posle Sankt Peterburga, kontaktirajući povodom održanog skupa Kinu i Indiju, šef Kremlja je takav pravac dejstva Rusije nekako već i nagovestio, ocenivši klub osmorice kao strukturu bipolarnog svetskog poretka. Drugim rečima, kao prevaziđenu mašinu hladnog rata. Potrebno je prilagoditi je multipolarnim potrebama sveta. Možda otpočinjanjem borbe za uključivanje u ,,svetsku vladu" najpre Kine i Indije, jedne varijante mogućne protivteže u grupi u korist Rusije.