Iće i piće uz tabliće

IZBIŠTANSKI VINOGRADI - Banatsku ravnicu deli velika peščana dina, bliža Šušari, nego Izbištu. Kad se na nju putnik popne - pogled zapuca na pola "masnog Banata", sve do Temišvara, a na jugu do - Beograda i Kostolca. Na padinama tog panonskog brda baškare se vinogradi, koji su ime dobili po obližnjem velikom i bogatom selu Izbištu. Nekoliko stotina pudarskih kuća je, trenutno, prazno. Uskoro će u njih čuvari vinograda, jer treba sačuvati slatko zrno od čvoraka i neradnika.

Baš u tom delu atara, već šesti put zaredom, održan je neobičan turnir - u tabliću. Ima i republički rang, jer ni nižeg, ni višeg od njega nema. Jedinstven je, možda, i u svetu.

Zašto baš tablić? "Pa, to je igra najrasprostranjenija, najjednostavnija i tradicionalna, prava razbibriga."

Memorijalni turnir se igra u znak sećanja na dvojicu Izbištana, Kajicu Stanojeva i Tozu Budimira, časnih ljudi. Njima se dvadesetorica učesnika svake godine, pre početka turnira, pokloni na seoskom groblju. Toza je bio dobar i vredan domaćin, a o "Kajičinom pudarskom paradajz-sosu se i danas priča, mogao je u svako društvo".

- Za Kajicu se i posle fajronta otvarala kafana. To se nije desilo samo u Kaštelu Starom - kaže Andrej Stefanović Lajbah, koji za sebe kaže da je najveći vršački rusofil, koji zajedno sa Radom Dimovićem Bečejcem i Vasom Jovanovim kuva za sve učesnike turnira i kibicere.

Ovde je i ića i pića. Prvog dana turnira na meniju su bili ćevapi i krmenadle. Drugog dana, u kazanu od pedeset litara, krčkao se gulaš, s mesom od domaće svinje i divljači. Između - žeđ je gašena ladnim "belim" i "crnim", a mezila se šunka i domaća kobasica.

Deset stolova prekrivenih kafedžijskim stolnjacima "na kocke", pod krošnjom velikog oraha, a za njima sede pravi majstori. Ovde je prva liga srpskog tablića. Za dva dana odigra se više stotina partija karata.

Među učesnicima je i jedan pravi majstor (Fide) Milorad Kapelan, šahovski pedagog i direktor škole u Vršcu. Njegov protivnik Bečejac kaže da ga večito "delje": "On mene u šahu, ja njega u tabliću". Redovan je ovde i inženjer Stevan Paunović, pa pomenuti kuvari, onda legendarni banatski ugostitelj Branko Boškov Beka, nesuđeni prvotimac Partizana i Zvezde, koga su pedesetih svi klubovi želeli, zatim Bogica Beljin, Milenko Vlašić...

Ima i seljaka, i vozača, inženjera, direktora, pravnika, prosvetara... Iz Pančeva je stigao Branislav Jovančić, direktor u više firmi, pravnik, a sada savetnik, pa je s njim "turnir postao međunarodni". Duško Momirov, dugogodišnji direktor Doma učenika u Vršcu, u "kancelariji" je - piše "table" za stolom svog prijatelja Jovančića.

- One koji ne mogu da pojedu i popiju i ne zovemo - jedno od pravila saopštava Dragoljub Brankov, organizator turnira, pudar kad mu posao načelnika u opštini dozvoli. - Nema odmora. Može samo "tajm-aut" da se dobije.

Danima se kod meteorologa raspitivao da li će biti kiše.

- Još malo vode, ovo je jako gusto - upozorava Lajbah kuvare.

Gulaš je ušao u "finale". Ubrzo su i igrači ubrzali deljenje karata. Kažu da u vinogradu Brankova ima mesta za još nekoliko stolova. Ovde se, međutim, stiže ili na preporuku, ili ako se neko svojim igračkim rejtingom nametne.

Dragoljub Brankov, organizator Memorijalnog turnira "Toza i Kajica", u Izbištanskim vinogradima je ovogodišnji pobednik.

Njemu je pripao veliki prelazni pehar i "Pismo velikog majstora", lepo dizajnirana diploma u trajnom vlasništvu.