Amarilis voli senku

Svako može da ima lepo, već procvetalo cveće. Cvećare su pune saksija ovakvog cveća. Ali, ipak, ne kupuju svi svoje omiljeno cveće u cvećarama. Mnogi ga s velikim zadovoljstvom i sami uzgajaju, u zavisnosti od vrste cveća, iz lukovica, semena, krtola, izdanaka, itd.

Kao primer možemo da uzmemo amarilis. To je cveće predivnih, ogromnih cvetova, divnih boja. Potiče iz Srednje i Južne Amerike. Lukovica posle cvetanja mora obavezno da miruje nekoliko meseci, obično od kraja septembra do decembra. Saksija u koju se sadi lukovica ne treba da bude prevelika, a zemlja treba da bude vlažna i naćubrena. Žilice i trećina lukovice pokrivaju se zemljom. Posađeni amarilis treba staviti na toplo, zasenčeno mesto, gde je temperatura 18-23 stepena. U početku se amarilis ne zaliva da se ne bi izazvao prvo rast listova, jer u tom slučaju cvet može da se ne pojavi. Malo-pomalo počinje da se zaliva tek za desetak dana. Čim se pojavi cvetni pupoljak, amarilis se zaliva normalno. Posle precvetavanja cvetna drška se ostavlja da sama uvene, a biljka se zaliva umereno, uz dodatak mineralnih rastvora, do septembra ili početka oktobra. Tada se lukovica vadi ili ostavlja u saksiji da miruje.

Osim amarilisa u sobama se uspešno gaje i druge vrste cveća dobijene iz krtola i rizoma. Gloksinija može da bude prekrasna sa svojim crevnim, ružičastim ili belim cvetovima. Sami možete da je odgajite iz krtole. Krtole se sade u nađubrenu zemlju i umereno zalivaju u početku, a kasnije više, što zavisi od rasta listova i pupoljaka. Posle precvetavanja listovi se ostavljaju da uvenu. Na proleće se biljka oživljava dodavanjem sveže, nove zemlje.

Na sličan način se postupa i sa ahimenesom koji ima rizome. Cvetovi su raznobojni, od bele, ružičaste i crvene do tamnoljubičaste. Biljka cveta obilno od juna do septembra, a onda treba prekinuti zalivanje. Stare i nove rizome, po tri do pet zajedno, postavite vodoravno u plitku posudu i zatrpajte slojem zemlje debljine dva santimetra. Sve ostalo dolazi samo od sebe.

Kala ima belih i sa lepim žutim cvetovima. Poneke imaju srebrnaste pege na listovima, pa čak i ružičaste cvetove. Posle precvetavanja biljka se ne zaliva, pušta se da lišće uvene i opadne. Krtola se izvadi iz saksije i na proleće ponovo zasadi. Postupak je isti kao i sa amarilisom. Sve kale koje imaju krtole treba da miruju od oktobra do februara, a onda se ponovo sade.