Амарилис воли сенку

Свако може да има лепо, већ процветало цвеће. Цвећаре су пуне саксија оваквог цвећа. Али, ипак, не купују сви своје омиљено цвеће у цвећарама. Многи га с великим задовољством и сами узгајају, у зависности од врсте цвећа, из луковица, семена, кртола, изданака, итд.

Као пример можемо да узмемо амарилис. То је цвеће предивних, огромних цветова, дивних боја. Потиче из Средње и Јужне Америке. Луковица после цветања мора обавезно да мирује неколико месеци, обично од краја септембра до децембра. Саксија у коју се сади луковица не треба да буде превелика, а земља треба да буде влажна и наћубрена. Жилице и трећина луковице покривају се земљом. Посађени амарилис треба ставити на топло, засенчено место, где је температура 18-23 степена. У почетку се амарилис не залива да се не би изазвао прво раст листова, јер у том случају цвет може да се не појави. Мало-помало почиње да се залива тек за десетак дана. Чим се појави цветни пупољак, амарилис се залива нормално. После прецветавања цветна дршка се оставља да сама увене, а биљка се залива умерено, уз додатак минералних раствора, до септембра или почетка октобра. Тада се луковица вади или оставља у саксији да мирује.

Осим амарилиса у собама се успешно гаје и друге врсте цвећа добијене из кртола и ризома. Глоксинија може да буде прекрасна са својим цревним, ружичастим или белим цветовима. Сами можете да је одгајите из кртоле. Кртоле се саде у нађубрену земљу и умерено заливају у почетку, а касније више, што зависи од раста листова и пупољака. После прецветавања листови се остављају да увену. На пролеће се биљка оживљава додавањем свеже, нове земље.

На сличан начин се поступа и са ахименесом који има ризоме. Цветови су разнобојни, од беле, ружичасте и црвене до тамнољубичасте. Биљка цвета обилно од јуна до септембра, а онда треба прекинути заливање. Старе и нове ризоме, по три до пет заједно, поставите водоравно у плитку посуду и затрпајте слојем земље дебљине два сантиметра. Све остало долази само од себе.

Кала има белих и са лепим жутим цветовима. Понеке имају сребрнасте пеге на листовима, па чак и ружичасте цветове. После прецветавања биљка се не залива, пушта се да лишће увене и опадне. Кртола се извади из саксије и на пролеће поново засади. Поступак је исти као и са амарилисом. Све кале које имају кртоле треба да мирују од октобра до фебруара, а онда се поново саде.