Bolji kreditni rejting

Najveća bonitetna kuća na svetu „Dan i Bredstrit” (DiB) povećala je u martovskom izveštaju rejting Srbije sa visokorizičnih DB5a na DB4d, što je prvi put svrstava u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja.

Od evropskih zemalja ovoj grupi pripadaju i Albanija, Bugarska, Rumunija, Makedonija i Turska.

Rejting koji DiB dodeljuje određenoj zemlji ukazuje na rizik poslovnog okruženja u toj zemlji i daje informaciju o efikasnosti plaćanja ka inostranstvu, kao i o isplativosti potencijalnih investicija.

Pokazatelji koje DiB koristi u određivanju rejtinga zemlje jesu politički, poslovni, makroekonomski i spoljni rizik.

Na povećanje rejtinga našoj zemlji uticala su brojna pozitivna ekonomska i politička kretanja, a izglede za makroekonomsku stabilnost zemlje je u velikoj meri pomogao sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), saopštila je ta kuća.

Pored toga, skorašnji pad ekonomije je strukturalno koristio privredi smanjujući inflatorne pritiske i korigujući prethodni neodrživo veliki deficit tekućeg računa platnog bilansa, navedeno je u saopštenju.

U DiB za naredni period očekuju da će inflacija i deficit tekućeg računa biti daleko ispod problematičnog nivoa dostignutog u 2008. godini.

Ocena je DiB da je politička situacija u Srbiji najpovoljnija posle dužeg vremena. Sadašnja vlada se čvrsto zalaže za ekonomske reforme, dalje unapređenje poslovnog okruženja i stvaranje bližih veza sa EU.

I pored ovih poboljšanja, Srbija i dalje ostaje izložena nekim bitnim rizicima, upozorio je DiB.

Iako na putu ka oporavku, ne očekuje se skoriji ekonomski oporavak Srbije – posle procenjenog pada bruto domaćeg proizvoda od 3,2 odsto u 2009, u DiB očekuju realni rast BDP-a do vrlo skroman jedan odsto u ovoj godini, koji bi trebalo da se poveća na dva odsto u 2011.

I pored toga što analitičari DiB veruju da će globalno poboljšanje usloviti rast izvoza, domaća potražnja u Srbiji će i dalje ostati pod pritiskom iz više razloga. Na ličnu potrošnju će negativno uticati porast nezaposlenosti, restriktivni kreditni uslovi i veoma slab rast zarada.

Takođe, odsustvo jačeg ekonomskog oporavka, slabiji priliv inostranog kapitala i povećane rezerve praćene recesijom imaće uticaja na pouzdanost poslovanja i ograničenje investicione potrošnje.

Još jedna važna oblast je fiskalna politika u Srbiji. Odobreni kredit od MMF-a od četiri milijarde dolara isplaćuje se u tranšama, a isplata je uslovljena ispunjavanjem određenih uslova.

Ukoliko vlada ne ispuni dato obećanje MMF-u u potpunosti i ne zamrzne plate javnog sektora, postoji realna opasnost da isplate kredita budu odložene, čime bi se smanjilo i poverenje poslovnih ljudi i investitora za ulaganje u našu zemlju, naveo je DiB.

Rejting je ovog meseca povećan Srbiji, Hondurasu, Jamajci i Južnoj Koreji, dok je spušten Španiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Jemenu, Alžiru, Kolumbiji, Iranu i Nigeriji.

U regiji i dalje najveći rejting ima Slovenija (DB2c), a za njom slede Grčka (DB3c), Hrvatska i Mađarska (DB3d), Bugarska, Rumunija i Albanija (DB4a) i Makedonija (DB4b). Niži rejting od Srbije u regionu ima Bosna i Hercegovina sa rejtingom (DB6a).

Tanjug