Бољи кредитни рејтинг

Највећа бонитетна кућа на свету „Дан и Бредстрит” (ДиБ) повећала је у мартовском извештају рејтинг Србије са високоризичних ДБ5а на ДБ4д, што је први пут сврстава у групу земаља са умереним ризиком пословања.

Од европских земаља овој групи припадају и Албанија, Бугарска, Румунија, Македонија и Турска.

Рејтинг који ДиБ додељује одређеној земљи указује на ризик пословног окружења у тој земљи и даје информацију о ефикасности плаћања ка иностранству, као и о исплативости потенцијалних инвестиција.

Показатељи које ДиБ користи у одређивању рејтинга земље јесу политички, пословни, макроекономски и спољни ризик.

На повећање рејтинга нашој земљи утицала су бројна позитивна економска и политичка кретања, а изгледе за макроекономску стабилност земље је у великој мери помогао споразум са Међународним монетарним фондом (ММФ), саопштила је та кућа.

Поред тога, скорашњи пад економије је структурално користио привреди смањујући инфлаторне притиске и коригујући претходни неодрживо велики дефицит текућег рачуна платног биланса, наведено је у саопштењу.

У ДиБ за наредни период очекују да ће инфлација и дефицит текућег рачуна бити далеко испод проблематичног нивоа достигнутог у 2008. години.

Оцена је ДиБ да је политичка ситуација у Србији најповољнија после дужег времена. Садашња влада се чврсто залаже за економске реформе, даље унапређење пословног окружења и стварање ближих веза са ЕУ.

И поред ових побољшања, Србија и даље остаје изложена неким битним ризицима, упозорио је ДиБ.

Иако на путу ка опоравку, не очекује се скорији економски опоравак Србије – после процењеног пада бруто домаћег производа од 3,2 одсто у 2009, у ДиБ очекују реални раст БДП-а до врло скроман један одсто у овој години, који би требало да се повећа на два одсто у 2011.

И поред тога што аналитичари ДиБ верују да ће глобално побољшање условити раст извоза, домаћа потражња у Србији ће и даље остати под притиском из више разлога. На личну потрошњу ће негативно утицати пораст незапослености, рестриктивни кредитни услови и веома слаб раст зарада.

Такође, одсуство јачег економског опоравка, слабији прилив иностраног капитала и повећане резерве праћене рецесијом имаће утицаја на поузданост пословања и ограничење инвестиционе потрошње.

Још једна важна област је фискална политика у Србији. Одобрени кредит од ММФ-а од четири милијарде долара исплаћује се у траншама, а исплата је условљена испуњавањем одређених услова.

Уколико влада не испуни дато обећање ММФ-у у потпуности и не замрзне плате јавног сектора, постоји реална опасност да исплате кредита буду одложене, чиме би се смањило и поверење пословних људи и инвеститора за улагање у нашу земљу, навео је ДиБ.

Рејтинг је овог месеца повећан Србији, Хондурасу, Јамајци и Јужној Кореји, док је спуштен Шпанији, Уједињеним Арапским Емиратима, Јемену, Алжиру, Колумбији, Ирану и Нигерији.

У регији и даље највећи рејтинг има Словенија (ДБ2ц), а за њом следе Грчка (ДБ3ц), Хрватска и Мађарска (ДБ3д), Бугарска, Румунија и Албанија (ДБ4а) и Македонија (ДБ4б). Нижи рејтинг од Србије у региону има Босна и Херцеговина са рејтингом (ДБ6а).

Танјуг