Barozo zatražio podršku za ekonomski plan

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel, 3. marta – Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, predstavio je danas u Briselu novi desetogodišnji plan EU za održivi rast i radna mesta, nazvan „Nova evropska strategija 2020”, i poručio da zemlje članice EU treba da jačaju koordinaciju ekonomske politike. „Naša međuzavisnost je veća nego ikada i potrebna nam je ekonomska koordinacija više nego ikada i jača ekonomska vlast. Finansijska kriza pokazala je našu međuzavisnost, a fiskalna kriza u nekoj od naših članica istakla je da neke greške učinjene u jednoj zemlji mogu imati posledice i na druge zemlje. Sada je mnogo jasnije da moramo zajedno da radimo”, kazao je Barozo.

Predsednik EK pozvao je na jačanje tržišne konkurencije i trgovinskih mogućnosti naglasivši da je uspeh „Evrope 2020” moguć samo ako na tome svi budu radili zajedno i predano. Ekonomski plan koji je Barozo izložio pored ostalog predviđa povećanje stope zaposlenosti u EU sa 69 na 75 odsto, povećanje ulaganja u istraživanja i razvoj sa 1,9 na 3,0 odsto i smanjenje potrošnje energije za čitavih 20 odsto. Emisija ugljen-dioksida, i drugih štetnih gasova, treba da bude smanjena za 20 odsto u odnosu na 1990. godinu, a učešće energije iz obnovljivih izvora trebalo bi da učestvuju sa 20 odsto više u ukupnoj potrošnji.

Velika pažnja u Novoj strategiji posvećena je obrazovanju i primenjenoj nauci, pa je u njoj predviđeno da umesto sadašnjih 30 odsto procenat građana sa fakultetskom diplomom treba da bude 40 odsto. Jedan od ciljeva je smanjenje broja siromašnih sa 80 na 60 miliona. Zbog ciljeva koje su zadali Novom strategijom njeni tvorci su je nazvali planom za „pametan, zeleni i sveobuhvatan” rast.

Konkretni modeli pomoći državama evrozone u finansijskoj krizi, kao što je slučaj u Grčkoj nisu predloženi, ali je Barozo ocenio da „EU mora pokazati solidarnost”.Barozo je najavio da u EU predstoji intenzivna debata o svim detaljima dogovora koji se tiču pomoći Grčkoj ili nekoj od zemalja EU i da će javnost o tome biti obaveštena. On je ocenio da bi evropske vlade trebalo da imaju „osećaj hitnosti” i da povećaju ekonomski rast. Barozo je pozvao evropske lidere koji će se 25. i 26. marta okupiti na samitu u Briselu da podrže strategiju i izrazio uverenje da su nacionalne vlade EU sada spremne da odbace ranije primedbe na račun veće uloge Brisela u ocenjivanju njihovih ekonomija.

Najveća prepreka novoj strategiji može biti uzdržanost najjačih evropskih ekonomija, Nemačke, Francuske, Velike Britanije i Italije od primene nove strategije. Nemački kancelar Angela Merkel već je pisala Barozu i izrazila sumnje svoje vlade u valjanost nove strategije. Ona je ocenila da bi učešće Pakta za stabilnost i rast u nadgledanju projekta moglo da dovede do nepotrebne politizacije čitavog procesa.

Predsednik EK istakao je da EU mora da nadzire ekonomska kretanja u svakoj državi članici i postavlja im ciljeve koji će poboljšati njihov rast, ali je napomenuo da neće biti sankcija EU za države koje ne ispune ciljeve. On je takođe predložio izmene u uslužnom sektoru EU i dozvole kompanijama da mnogo lakše posluju u svakoj od zemalja EU.

V. Jokanović