Srpski eko-musketari spašavaju planetu

Ima ih 945. Kada peru zube zatvaraju slavinu, jer tako svaki put uštede i do 10 litara vode. Recikliraju limenke, PET ambalažu i papir. Kad god mogu zasade drvo. Gase svetlo i kompjuter kad izađu iz sobe. Ne drže punjač od mobilnog telefona u štekeru kada ga ne koriste, jer i tako troši struju. Roditeljima govore da je bolje da se tuširaju nego kupaju u kadi, da koriste štedljive sijalice, da u pazar kreću sa platnenim vrećama umesto sa najlon kesama i da uključuju bojler samo noću. Lako ih je prepoznati i na ekskurziji: ne fotografišu spomenike, već jure da slikaju deponije i gomile plastičnih kesa kraj puta.

To su prvi i za sada jedini eko-musketari u Srbiji, inače učenici beogradske Osnovne škole „Drinka Pavlović”. „Zelene ideje” sprovode već 10 godina, a od prošle godine su priznati i u međunarodnim okvirima – u jakoj konkurenciji tridesetak, uglavnom srednjih škola iz 10 zemalja Evrope, naši osnovci su osvojili drugo mesto na takmičenju koje organizuju Svetski fond za prirodu (WWF) i Erste Fondacija u okviru projekta „Evropske škole za život na planeti”.

Tijana Lazović, učenica sedmog razreda, kaže da su đaci ove škole veoma zabrinuti za stanje naše planete i da će to pokazati i ove godine, na takmičenju koje će biti održano u Austriji. Prošle godine je tema bila „podstaknite druge da se ponašaju održivo i smanje ekološki otisak”, imali smo razne radionice, kaže, a ove godine je tema širenje ekološke svesti. U okviru projekta, đaci će izmisliti društvenu igricu, ekološki časovnik i kalendar, uvežbavaju predstavu…

Teodora Lešić, učenica šestog razreda, objašnjava da je ideja društvene igrice – da se priđe najmlađima. Neće da otkriva mnogo, ali kaže da će na jednoj kockici biti obični brojevi, a na drugoj tri crvena polja na kojima su nacrtani, recimo, autobus, avion i automobil i tri zelene strane (voz, brod i bicikl). Igra se na geografskoj karti, a igrači treba da stignu do određene zemlje koristeći odgovarajuće prevozno sredstvo u skladu sa „zelenim idejama”.

– Naša ideja je i da stvorimo ekološki kalendar u kojem će biti obeleženi svi ekološki datumi koji se slave u raznim državama. Naš predlog državi biće da 11. maj bude Dan dobrih zelenih navika koji bi se organizovao na nivou škole, opštine, grada i države – kao nacionalni praznik – nadovezuje se na ovu priču Ana Jovanović, učenica osmog razreda.

Njena drugarica Tijana Saković, dodaje da će tog 11. maja u Knez Mihajlovoj ulici napraviti karneval, na kojem će učenici, ali i njihovi roditelji nositi maske ugroženih biljnih i životinjski vrsta, poput pande, belog medveda, belog tigra. „Izvešćemo i predstavu koju je osmislila moja drugarica Ana”, kaže Tijana.

Ana Conev nam ukratko objašnjava ideju predstave koja se odigrava u sudnici: priroda tuži čoveka jer joj je naneo zlo; sudija je sova, advokat čoveka je vinska mušica (koja je na kraju prelazi na stranu prirode), a advokat prirode je jazavac. „Čovek je na kraju osuđen na doživotnu robiju. Sve to priča soko koji predviđa budućnost, s porukom da još imamo vremena da ispravimo naše greške”, kaže Ana.

Todor Kuveljić, učenik sedmog razreda dodaje da eko-musketari takođe imaju ideju da naprave ekološki sat sačinjen od pet satova: na prvom će biti minut do 12, što znači da nemamo vremena da čekamo – znači, ne da kažemo da ću od sutra početi da gasim svetlo ili od iduće godine da kupujem štedljive sijalice, već ću u to krenuti odmah; na drugom satu se već više ljudi uključilo u akciju i tako sve više i više, poput lavine, dok na kraju ne postignemo da svi ljudi na planeti razmišljaju na ekološki način.

Vođa eko-musketara, Marina Drndarski, nastavnica biologije i urednik udžbenika za biologiju od petog do osmog razreda IK „Klet”, kaže da njeni đaci svake godine nešto dobro urade za životnu sredinu – sakupljaju limenke, stari papir, održavaju higijenu školskog dvorišta, pomažu u akcijama povodom Dana Dunava, čiste obalu Save, rade i na prstenovanju ptica i njihovom praćenju tokom zimskih meseci…

– Priključeni smo Mladim istraživačima, sarađujemo sa Zavodom za zaštitu prirode… zovu nas jer znaju da smo škola koja će se sigurno odazvati – priča nastavnica Marina, pokazujući njihov bedž – sa žirom i hrastom i jednu od 1.500 vrećica od pamuka koju su eko-musketari napravili prošle godine i delili umesto najlon kesa za kupovinu.

Sandra Gucijan