Tepih za Šojića

Kako se stvari razvijaju, Srećko Šojić će sigurno stići do poslaničkog mandata i ući u Narodnu skupštinu. Ako su članovi ekipe serije „Bela lađa” dobri s vlastima koliko i neki drugi televizijski timovi i autori, mogli su tražiti da se za potrebe snimanja te predstojeće epizode ostavi na ulazu u skupštinsko zdanje onaj svečani crveni tepih. Gardiste ne bi bilo nužno angažovati pošto su se već javili znalci protokolarnih pravila koji tvrde da takva počast poslanicima ne pripada jer je rezervisana samo za šefa države i njegove goste istog ranga.

Mnogi građani misle da sadašnji narodni poslanici nisu zaslužili ni pomenuti tepih. Smatraju, naime, da je paradiranje u pogledu forme izlišno s obzirom na suštinu, na toliko puta ispoljeno nedolično ponašanje u visokom predstavničkom domu. Ljutili su ih, toliko puta dosad, prostaštvo, svađalački ton, verbalni i fizički sukobi, a posebno zahtevi za povećanje plata i beneficija onih čiji radni učinak tako nešto nikako ne opravdava.

Šojiću, međutim, narod (gledalački) ništa ne zamera. Taj, po svemu negativni junak naših dana, publici je čak i simpatičan. Prihvata sve nepodopštine ovog primitivca s relaksirajućim humorom, sve ujdurme ovog pokvarenjaka je zabavljaju. Sve što Šojić radi probijajući se u politici čini joj se poznatim, mogućim i verovatnim, a komediografski prosede u koji je zaodenuta radnja i sva preterivanja čini prihvatljivim. Šojića ljudi primaju sa odobravanjem upravo zato što misle da je oličenje političara onakvih kakve ih sami vide.

U humorističko-ironično-satirični okvir serije Siniša Pavić smestio je kompletnu sliku političkog života danas i ovde: unutarpartijske razmirice i međupartijske nagodbe, predizborne kampanje kao fasade bez zaleđa, rođačke sinekure, koketovanje sa strancima, dilove sa sumnjivim tipovima,takozvanim tajkunima, kao i činjenicu da se mnogo para vrti u svim igrama oko politike.

I ma koliko da je Pavić humoristički bojio sve situacije a glumci svojim komičarskim darom podržavali takav pristup, scenarista se vešto dosetio da nekim rešenjima vrati priču u realnost, da pojača utisak događanja u stvarnosti. Tako je ponovo Šojića uveo u TV studio gde ga je čekala Olivera Kovačević, pa se u ambijentu emisije „Da.Možda.Ne” zaboravilo na uslovnosti dramskog lika i potpuno su se istanjile granice koje dele fikciju od stvarnosti.

Političari, tako, dobiše seriju za ogledanje....a šta čeka Šojića, počasni tepih ili nešto drugo, ostaje da se vidi.