Laži prolaze na sudu

Optuženi pred sudskim većem može da laže, izmišlja, ćuti, ali i da govori istinu. Međutim, svedoci su obavezni da govore isključivo istinu. Čak i ako nešto prećute, smatraće se da su slagali. Isto se odnosi i na sudske veštake, tumače i prevodioce.

Kada svedok uđe u sudnicu i zauzme mesto sa kojeg će odgovarati na pitanje sudije, tužioca, branioca i okrivljenog, predsednik sudskog veća ga opominje da je dužan da govori istinu i da ništa od onoga što mu je poznato ne sme da prećuti. Ujedno ga obaveštava i da je davanje lažnog iskaza krivično delo.

Zakonom propisana kazna za lažno svedočenje nije mala – zatvor od tri meseca do tri godine. Ako su zbog lažnog iskaza nastupile "osobito teške posledice za okrivljenog", onda se svedok može kazniti i zatvorom do pet godina.

– Svedok može da odgovara zbog iznošenja lažnih tvrdnji u disciplinskom, prekršajnom, upravnom, parničnom, vanparničnom, izvršnom ili krivičnom postupku. Ukoliko uoči da svedok ne govori istinu, tužilac ima obavezu da ga goni po službenoj dužnosti. Kao teži oblik lažnog svedočenja predviđeno je davanje netačnog iskaza u krivičnom postupku ili pod zakletvom – kaže Ana Milošević, sudija i portparol Prvog opštinskog suda u Beogradu.

Svaki iskaz svedoka sudija ocenjuje po svom slobodnom uverenju i vrednuje ga prilikom donošenja presude. Ukoliko se, pak, po okončanju postupka utvrdi da je presuda zasnovana na lažnom iskazu svedoka, dozvoljeno je ponavljanje postupka, samo u korist okrivljenog i to po vanrednom pravnom leku.

– Prvo opštinsko tužilaštvo tokom ove i prethodne godine nije podiglo nijednu optužnicu za krivično delo lažnog svedočenja. Tokom navedenog perioda podnete su dve privatne tužbe protiv osoba koje su davale lažne iskaze. S obzirom na to da zakon propisuje da se za ovo krivično delo ne goni po privatnoj tužbi, već po službenoj dužnosti, podnete tužbe su tretirane kao krivične prijave koje su prosleđene tužilaštvu na odluku o eventualnom pokretanju krivičnog postupka – navodi sudija Milošević.

Svedok nije dužan da odgovara na pojedina pitanja ako je verovatno da bi time izložio sebe ili svog bliskog srodnika teškoj sramoti, znatnoj materijalnoj šteti ili krivičnom gonjenju.

Prvostepeni sudovi se prilikom presuda često oslanjaju na izjave svedoka, naročito u slučajevima kada su oni jedini izvor saznanja o činjenicama koje su utvrđuju u postupku. Sudije su često u prilici da primete kako svedok na glavnom pretresu iznosi drugačiju verziju događaja od one date u ranijem postupku.

Pitanje je da li sudija može da prepozna kada svedok pod pritiskom ili pretnjom menja svoju priču.

– Ponekad smo u prilici da to konstatujemo i zbog velike razlike u iskazima koje je svedok dao tokom istražnog i dokaznog postupka. Tada sudija, najčešće, pribegava suočenju svedoka i okrivljenog – kažu sudije Okružnog suda.

U pravosudnim analima ostaće zabeleženo suđenje čoveku koji je bio optužen da je počinio dvostruko ubistvo na podmukao način i iz koristoljublja. Okrivljeni se branio da to nije učinio iz koristoljublja, tvrdeći da mu je, pre nekoliko dana, komšija vratio pozamašan dug. Istog čoveka je predložio i za svedoka, ali je on pred sudskim većem opovrgao navode optuženog. Kao natprosečno inteligentan čovek, okrivljeni je, iznoseći detalje u vezi sa navodnom primopredajom novca, pokušao da uveri sudsko veće da se svedok ne seća ili ne želi da kaže istinu.

"Borba" između optuženog i svedoka trajala je sve dok ovaj drugi iz džepa nije izvukao pismo koje mu je poslao optuženi i pokazao ga sudu. U pismu je stajalo: "Kada dođeš na glavni pretres, potvrdi ono šta ja govorim. Od tebe mi zavisi glava". Da nije bilo tog pisma, ostala bi dilema da li je koristoljublje bilo motiv ubistva, ispričao je naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, nesumnjiva je činjenica da svedoci često menjaju svoje iskaze, pa čak daju i lažne zbog pritiska koji se na njih vrši. U nedostatku bilo kakve zaštite, oni razmišljaju da je, ipak, "bolje mir, nego čir".

– Ako svedok nije neposredno oštećen krivičnim delom i ako bi ga tačno iznošenje činjenica "skupo koštalo", on nema interesa da govori istinu. Neko naivan je, navodi naš sagovornik, smislio da je rizik za svedoka manji u slučaju da je okrivljeni u pritvoru. Praksa, međutim, govori suprotno. Upravo tada, njihovi prijatelji počinju pritisak na svedoka, znajući da to ne može da pripiše njihovom "ortaku" iza rešetaka

--------------------------------------------------------------------------

Od zakletve slaba vajda

Kao jednu od zaštita od lažnog svedočenja u domaće zakonodavstvo je uvedena zakletva čiji tekst glasi: "Zaklinjem se da ću o svemu što pred sudom budem pitan govoriti istinu i da ništa od onoga što mi je poznato neću prećutati."

Poznavaoci sudskih prilika tvrde da zakletva nije dala rezultate.

--------------------------------------------------------------------------

Kod lažnog svedoka

U atmosferi lažnog svedočenja, koje je poslednjih godina postalo sve učestalije, restoran "Romantika" preko puta beogradske Palate pravde, gde se sastaju advokati i klijenti, nezvanično je preimenovan u bife "Kod lažnog svedoka".

– Ne možete da verujete koliko puta se ovde moglo čuti kako advokat "obrađuje" klijenta. Nadaleko se prepričavalo kako je jedan, sada poznati i ugledni, advokat ubeđivao jednog svedoka da promeni iskaz koji je prethodno dao. Čak mu je za to nudio i novac – rekao nam je, u poverenju, jedan advokat.