Лажи пролазе на суду

Оптужени пред судским већем може да лаже, измишља, ћути, али и да говори истину. Међутим, сведоци су обавезни да говоре искључиво истину. Чак и ако нешто прећуте, сматраће се да су слагали. Исто се односи и на судске вештаке, тумаче и преводиоце.

Када сведок уђе у судницу и заузме место са којег ће одговарати на питање судије, тужиоца, браниоца и окривљеног, председник судског већа га опомиње да је дужан да говори истину и да ништа од онога што му је познато не сме да прећути. Уједно га обавештава и да је давање лажног исказа кривично дело.

Законом прописана казна за лажно сведочење није мала – затвор од три месеца до три године. Ако су због лажног исказа наступиле "особито тешке последице за окривљеног", онда се сведок може казнити и затвором до пет година.

– Сведок може да одговара због изношења лажних тврдњи у дисциплинском, прекршајном, управном, парничном, ванпарничном, извршном или кривичном поступку. Уколико уочи да сведок не говори истину, тужилац има обавезу да га гони по службеној дужности. Као тежи облик лажног сведочења предвиђено је давање нетачног исказа у кривичном поступку или под заклетвом – каже Ана Милошевић, судија и портпарол Првог општинског суда у Београду.

Сваки исказ сведока судија оцењује по свом слободном уверењу и вреднује га приликом доношења пресуде. Уколико се, пак, по окончању поступка утврди да је пресуда заснована на лажном исказу сведока, дозвољено је понављање поступка, само у корист окривљеног и то по ванредном правном леку.

– Прво општинско тужилаштво током ове и претходне године није подигло ниједну оптужницу за кривично дело лажног сведочења. Током наведеног периода поднете су две приватне тужбе против особа које су давале лажне исказе. С обзиром на то да закон прописује да се за ово кривично дело не гони по приватној тужби, већ по службеној дужности, поднете тужбе су третиране као кривичне пријаве које су прослеђене тужилаштву на одлуку о евентуалном покретању кривичног поступка – наводи судија Милошевић.

Сведок није дужан да одговара на поједина питања ако је вероватно да би тиме изложио себе или свог блиског сродника тешкој срамоти, знатној материјалној штети или кривичном гоњењу.

Првостепени судови се приликом пресуда често ослањају на изјаве сведока, нарочито у случајевима када су они једини извор сазнања о чињеницама које су утврђују у поступку. Судије су често у прилици да примете како сведок на главном претресу износи другачију верзију догађаја од оне дате у ранијем поступку.

Питање је да ли судија може да препозна када сведок под притиском или претњом мења своју причу.

– Понекад смо у прилици да то констатујемо и због велике разлике у исказима које је сведок дао током истражног и доказног поступка. Тада судија, најчешће, прибегава суочењу сведока и окривљеног – кажу судије Окружног суда.

У правосудним аналима остаће забележено суђење човеку који је био оптужен да је починио двоструко убиство на подмукао начин и из користољубља. Окривљени се бранио да то није учинио из користољубља, тврдећи да му је, пре неколико дана, комшија вратио позамашан дуг. Истог човека је предложио и за сведока, али је он пред судским већем оповргао наводе оптуженог. Као натпросечно интелигентан човек, окривљени је, износећи детаље у вези са наводном примопредајом новца, покушао да увери судско веће да се сведок не сећа или не жели да каже истину.

"Борба" између оптуженог и сведока трајала је све док овај други из џепа није извукао писмо које му је послао оптужени и показао га суду. У писму је стајало: "Када дођеш на главни претрес, потврди оно шта ја говорим. Од тебе ми зависи глава". Да није било тог писма, остала би дилема да ли је користољубље било мотив убиства, испричао је наш саговорник.

Према његовим речима, несумњива је чињеница да сведоци често мењају своје исказе, па чак дају и лажне због притиска који се на њих врши. У недостатку било какве заштите, они размишљају да је, ипак, "боље мир, него чир".

– Ако сведок није непосредно оштећен кривичним делом и ако би га тачно изношење чињеница "скупо коштало", он нема интереса да говори истину. Неко наиван је, наводи наш саговорник, смислио да је ризик за сведока мањи у случају да је окривљени у притвору. Пракса, међутим, говори супротно. Управо тада, њихови пријатељи почињу притисак на сведока, знајући да то не може да припише њиховом "ортаку" иза решетака

--------------------------------------------------------------------------

Од заклетве слаба вајда

Као једну од заштита од лажног сведочења у домаће законодавство је уведена заклетва чији текст гласи: "Заклињем се да ћу о свему што пред судом будем питан говорити истину и да ништа од онога што ми је познато нећу прећутати."

Познаваоци судских прилика тврде да заклетва није дала резултате.

--------------------------------------------------------------------------

Код лажног сведока

У атмосфери лажног сведочења, које је последњих година постало све учесталије, ресторан "Романтика" преко пута београдске Палате правде, где се састају адвокати и клијенти, незванично је преименован у бифе "Код лажног сведока".

– Не можете да верујете колико пута се овде могло чути како адвокат "обрађује" клијента. Надалеко се препричавало како је један, сада познати и угледни, адвокат убеђивао једног сведока да промени исказ који је претходно дао. Чак му је за то нудио и новац – рекао нам је, у поверењу, један адвокат.