Igre sa granicama

U zapadnim diplomatskim krugovima se ovih dana, u pola glasa i samo iza zatvorenih vrata, hipotetički razmatra mogućnost podele Kosmeta. Ideja je aktuelizovana posle neuspešnih razgovora o decentralizaciji pokrajine i sve češćih najava da pregovori o statusu ne mogu biti završeni do kraja godine. Kako "Politika" saznaje od izvora bliskog ministarstvu spoljnih poslova jedne članice Kontakt grupe, na Zapadu se trenutno spekuliše kako bi na takvo rešenje reagovao Beograd. Jer, ako Srbija prihvati nezavisnost Kosmeta u zamenu za deo teritorije pokrajine, bio bi zadovoljen uslov da rešenje ne bude nametnuto, a u isto vreme ne bi bio prekršen Helsinški završni akt OEBS-a po kome granice države ne mogu biti menjane bez njenog pristanka.

Pošto Rusija insistira na sporazumnom rešenju, naglašavajući da ono mora da bude primenjivo i na druge slične situacije u svetu, pojedine zapadne diplomate misle da bi podela bila najmanje loš ishod koji bi zadovoljio najveći broj strana. Njime Srbija ne bi izgubila 15 odsto teritorije, čemu se u Vašingtonu oštro suprotstavio premijer Vojislav Koštunica, a Albanci bi dobili nezavisnost na ostatku teritorije. U tom slučaju Rusija i Kina ne bi morale ni da razmišljaju kako da reaguju u Savetu bezbednosti. U slučaju Čečenije i Tajvana takvo rešenje ne bi bilo primenjivo, osim, naravno, ako Moskva i Peking ne bi doneli odluku da pristaju na odvajanje. Posebnu draž ovom rešenju, sa stanovišta zapadnih interesa, daje to što dogovor o podeli Rusija ne bi mogla da koristi kao presedan za rešenje problema Južne Osetije i Abhazije.

Izvor "Politike" tvrdi da bi podela, koju u nekim zapadnim ministarstvima sada razmatraju, obuhvatila samo sever pokrajine koji ni sada nema nikakve institucionalne veze sa Prištinom. Da je u Vašingtonu ponovo otvorena debata o Kosmetu, posle nesuglasica u Kontakt grupi, tvrdi i profesor Čarls Kapčan iz uticajnog Saveta za međunarodne odnose. "Lično sam, tokom nekoliko proteklih nedelja, od nekih osoba u Vašingtonu čuo fleksibilne stavove o prirodi nezavisnosti Kosova, o tome da li će Kosovo imati stolicu u UN i da li će odluka o tome biti odložena. Čini mi se da konačne odluke o statusu Kosova još nema", kaže Kapčan.

Iako je u principima Kontakt grupe odbačena mogućnost podele Kosmeta, neki američki analitičari, kao Martin Slecinger iz vašingtonskog Instituta "Vudro Vilson", smatraju da bi taj problem mogao da se "zaobiđe" time što zvanično ne bi bila pomenuta podela, već neka vrsta "prilagođavanja granica". Na drugoj strani, Beograd odbacuje podelu i insistira na tome da neće prihvatiti bilo kakvo komadanje teritorije Srbije. Međutim, u vladajućoj koaliciji pojavljuju se i drugačiji stavovi. Tako predsednik spoljnopolitičkog odbora G17 plus Milan Pajević veruje da je upravo podela "jedino rešenje koje bi zadovoljilo obe strane". "Ako ne bude bilo u prvoj fazi, onda će sigurno u jednoj od narednih faza doći do jedne vrste podele Kosova i Metohije, iako to nije u saglasnosti sa političkom praksom EU i Unija to sada ne podržava. To je jednostavno jedino što bi zadovoljilo obe strane. Kosovo bi dobilo svoju nezavisnost, a Srbija ne bi imala osećaj da je izgubila pokrajinu", rekao je Pajević u intervjuu austrijskoj novinskoj agenciji APA.

Pregovori o decentralizaciji, što se tiče albanske strane, nisu odmakli dalje od predloga od pet opština za Srbe, plus proširenje jedne postojeće, što, kako je rekao predsednik Kosmeta Fatmir Sejdiju, predstavlja "crvenu liniju preko koje se ne može". Vođa prištinskog pregovaračkog tima Ljutfi Haziri komentarisao je poslednju pregovaračku  rundu o decentralizaciji rečima da Priština odbija svaki teritorijalni princip na kome srpska strana stalno insistira.