Игре са границама

У западним дипломатским круговима се ових дана, у пола гласа и само иза затворених врата, хипотетички разматра могућност поделе Космета. Идеја је актуелизована после неуспешних разговора о децентрализацији покрајине и све чешћих најава да преговори о статусу не могу бити завршени до краја године. Како "Политика" сазнаје од извора блиског министарству спољних послова једне чланице Контакт групе, на Западу се тренутно спекулише како би на такво решење реаговао Београд. Јер, ако Србија прихвати независност Космета у замену за део територије покрајине, био би задовољен услов да решење не буде наметнуто, а у исто време не би био прекршен Хелсиншки завршни акт ОЕБС-а по коме границе државе не могу бити мењане без њеног пристанка.

Пошто Русија инсистира на споразумном решењу, наглашавајући да оно мора да буде примењиво и на друге сличне ситуације у свету, поједине западне дипломате мисле да би подела била најмање лош исход који би задовољио највећи број страна. Њиме Србија не би изгубила 15 одсто територије, чему се у Вашингтону оштро супротставио премијер Војислав Коштуница, а Албанци би добили независност на остатку територије. У том случају Русија и Кина не би морале ни да размишљају како да реагују у Савету безбедности. У случају Чеченије и Тајвана такво решење не би било примењиво, осим, наравно, ако Москва и Пекинг не би донели одлуку да пристају на одвајање. Посебну драж овом решењу, са становишта западних интереса, даје то што договор о подели Русија не би могла да користи као преседан за решење проблема Јужне Осетије и Абхазије.

Извор "Политике" тврди да би подела, коју у неким западним министарствима сада разматрају, обухватила само север покрајине који ни сада нема никакве институционалне везе са Приштином. Да је у Вашингтону поново отворена дебата о Космету, после несугласица у Контакт групи, тврди и професор Чарлс Капчан из утицајног Савета за међународне односе. "Лично сам, током неколико протеклих недеља, од неких особа у Вашингтону чуо флексибилне ставове о природи независности Косова, о томе да ли ће Косово имати столицу у УН и да ли ће одлука о томе бити одложена. Чини ми се да коначне одлуке о статусу Косова још нема", каже Капчан.

Иако је у принципима Контакт групе одбачена могућност поделе Космета, неки амерички аналитичари, као Мартин Слецингер из вашингтонског Института "Вудро Вилсон", сматрају да би тај проблем могао да се "заобиђе" тиме што званично не би била поменута подела, већ нека врста "прилагођавања граница". На другој страни, Београд одбацује поделу и инсистира на томе да неће прихватити било какво комадање територије Србије. Међутим, у владајућој коалицији појављују се и другачији ставови. Тако председник спољнополитичког одбора Г17 плус Милан Пајевић верује да је управо подела "једино решење које би задовољило обе стране". "Ако не буде било у првој фази, онда ће сигурно у једној од наредних фаза доћи до једне врсте поделе Косова и Метохије, иако то није у сагласности са политичком праксом ЕУ и Унија то сада не подржава. То је једноставно једино што би задовољило обе стране. Косово би добило своју независност, а Србија не би имала осећај да је изгубила покрајину", рекао је Пајевић у интервјуу аустријској новинској агенцији АПА.

Преговори о децентрализацији, што се тиче албанске стране, нису одмакли даље од предлога од пет општина за Србе, плус проширење једне постојеће, што, како је рекао председник Космета Фатмир Сејдију, представља "црвену линију преко које се не може". Вођа приштинског преговарачког тима Љутфи Хазири коментарисао је последњу преговарачку  рунду о децентрализацији речима да Приштина одбија сваки територијални принцип на коме српска страна стално инсистира.