Neprijatan razgovor Klintonove i Netanijahua

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 17. marta – U odnosima dva postojana saveznika, Amerike i Izraela, u toku je nešto što se u diplomatiji među prijateljima po pravilu izbegava: javna svađa. Zbog toga se govori o „istorijskom nesporazumu”, a u nekim novinskim tekstovima i o „najvećoj krizi u poslednjih 35 godina”.

Provokacija je došla sa izraelske strane: njegovo ministarstvo unutrašnjih poslova je izabralo najgori mogući momenat da obelodani planove o izgradnji 1.600 izraelskih domova u istočnom delu Jerusalima – baš kada je u poseti bio američki potpredsednik Džo Bajden.

Bajden je protestovao (rečnik je usaglašen sa Belom kućom), premijer Netanijahu se izvinio, ali samo zbog tajminga, a ne i zbog planova. Usledio je potom neprijatni 45-minutni razgovor (u četvrtak) između izraelskog premijera i šefice američke diplomatije. Obamin savetnik Dejvid Akselor je izraelski potez ocenio kao „uvredu” koja podriva delikatne napore da se stigne do mira u regionu, a specijalni izaslanik Vašingtona za Bliski istok Džordž Mičel juče je u znak protesta otkazao svoju ranije zakazanu posetu regionu.

Problem je u tome što pomenuta naselja treba da budu podignuta izvan granica koje je Izrael imao pre ratne 1967. Kolonizacija okupirane teritorije Zapadne obale stari je problem, dok je izgradnja u istočnom delu Jerusalima posebno delikatna zbog toga što Palestinci pretenduju da to bude prestonica njihove buduće države.

Sa druge strane, Izrael pristaje da se o tome pregovara, ali insistira da dotle njegova suverenost nad celim gradom ne sme da bude osporavana. Zbog toga planove za nove kuće u istočnom delu grada zvanično smatra urbanističkim a ne političkim pitanjem, što njegovi kritičari vide kao taktiku u strategiji da se kolonizacijom Jerusalim učini „nedeljivim”.

Ali obelodanjivanje ovih građevinskih namera Amerika je shvatila kao politički šamar i direktnu sabotažu njenih najnovijih napora da pokrene indirektni izraelsko-palestinski dijalog uz svoje posredovanje i time potvrdi da ostaje pri velikom planu da postigne istorijski kompromis između dve nacije koji podrazumeva i stvaranje samostalne palestinske države.

To je i deo novog pristupa Amerike muslimanskom svetu koji je Obama najavio u svom velikom govoru u Kairu, prilikom prve posete regionu posle ulaska u Belu kuću. Zbog toga je njegova administracija tražila i kompletno zaustavljanje izraelske gradnje na Zapadnoj obali, ali se zadovoljila obećanjem Tel Aviva da će uvesti delimični desetomesečni moratorijum (koji ne uključuje istočni Jerusalim).

Napredak ka bliskoistočnom miru Obamina vlada smatra strateškim nacionalnim interesom, pa nije srećna što je u tome glavna prepreka baš njen glavni regionalni saveznik. Uz to, najnoviji događaji američkom predsedniku komplikuju i političku situaciju kod kuće: pritiskanju Izraela usprotivilo se juče tridesetak kongresmena, među kojima je i jedan broj demokrata.

Hilari Klinton je pokušala da spusti loptu izjavom da su, uprkos tekućem nesporazumu, američko-izraelske veze „duboke i neraskidive” i da Amerika ostaje dosledan garant bezbednosti jevrejske države. Zanimljivo je, međutim, da su američki Jevreji, od kojih je 80 odsto 2008. glasalo za Obamu, podeljeni oko toga šta je u najboljem interesu njihove matice.

Naravno, ni ovoga puta nije reč samo o bilateralnim odnosima – svaki pojedinačni zaplet na Bliskom istoku deo je šireg problema. Glavni element u tom širem problemu danas je Iran, njegove nuklearne ambicije, s jedne strane, i njegovo negiranje legitimnosti postojanja Izraela, sa druge. Kad se uzme u obzir da je Teheran saveznik radikalnog palestinskog krila, Hamasa, i da je u paktu sa radikalnim islamskim Hezbolahom, postaje očigledno da ništa tamo nije jednostavno.

Ovdašnji kritičari Obaminog kursa smatraju da je svađa sa „lojalnim prijateljem” loš potez i navode da Netanijahu, koji u principu prihvata ideju palestinske države, ne može da odstupi jer je u koaliciji sa tvrdim izraelskim nacionalistima. Sa druge strane, podeljeni su i Palestinci – Hamas kontroliše Gazu, a umereni Fatah Zapadnu obalu.

Uticajni kolumnista „Njujork tajmsa” Tomas Fridman danas, međutim, povodom zaoštravanja sa saveznikom poziva da se svađa prenese na glavni teren: na pitanje šta je najbolje za budućnosti Izraela. Pri tom podseća na ono što je, kao suštinska izraelska dilema, već neko vreme u opticaju.

Izbor je u sledeći: da li želi da bude jevrejska država, demokratska država, ili država na celoj „obećanoj zemlji” (sa Zapadnom obalom)? Realno, veli Fridman, može da izabere samo dve od tri opcije: može da bude i jevrejska i demokratska, ali ne sa Zapadnom obalom, jer će u tom slučaju u dogledno vreme u njoj biti više Arapa nego Jevreja. Ako želi da bude jevrejska sa Zapadnom obalom, onda ne može da bude demokratska. Može da bude demokratska i sa Zapadnom obalom – ali u tom slučaju neće biti jevrejska...

Milan Mišić