Hiperaktivna avantura

Već po uvodnoj, realističnoj devetominutnoj sceni koja se završava spektakularnom eksplozijom, jasno je kao dan da iza svega stoji Džeri Brukhajmer, jedan od najmoćnijih holivudskih producenata današnjice.

Bučni prizori, do detalja uobličeno mesto zločina, policijski istražitelji različitih specijalnosti, forenzičari, naravno, unesrećene žrtve, psihopatski zločinci, psihološki i na naučnim osnovama vođena istraga, puno akcije i iznenađujućih obrta, Brukhajmerov su prepoznatljiv znak koji, htela to ili ne, pedantno već duže izučava i domaća televizijska publika, zahvaljujući serijalima na nekoliko ovdašnjih kanala.

Dakle, u filmu "Deža vi", kao što to i sam naslov kaže, sve je već viđeno. I tema, i ideja, i tip junaka. Produkcijski, naravno, sve je skuplje, raskošnije, tehnološki savršenije, kako to već zahteva veliki holivudski spektakl, u ovom slučaju egzistencijalistički naučnofantastični akcioni triler, prema scenariju Terija Rosioa i Bila Marsilija i u zanatski savršenoj režiji Tonija Skota.

 Nepravedno bi bilo tvrditi da nema baš nikakvih pomaka. Ima, ogledaju se u činjenici da se zarad kakve-takve originalnosti priče sada poseglo i za otkrićima iz oblasti kvantne fizike, Ajnštajnovim nedovoljno istraženim teorijama, za mogućim postojanjem paralelnih univerzuma i poremećajem strukture prostor–vreme. Za dodatnim istraživanjem fenomena deža vija koji još izmiče biolozima, psihijatrima, neurolozima i fizičarima, ali ne i Džeriju Brukhajmeru. Ma, nema kod njega šale. Ako je potrebno zaustaviti teroristu psihopatu da ne digne u vazduh njuorleanski trajekt sa više od petsto putnika (većinom mornara na odmoru i školske dece), ako je potrebno od užasne smrti spasti voljenu devojku, pa makar u frenetičnoj jurnjavi autoputem nekažnjeno porazbijati nekoliko punih civilnih automobila, što se sve, inače, u prvoj trećini filma već desilo, Brukhajmer će fenomen deža vija izvitoperiti tako da će njegov glavni junak anulirati sve već postojeće.

To, podrazumeva se, zahteva 126-minutnu hiperaktivnu i prenatrpanu avanturu superheroja i superpolicajca Daga Karlina (Denzel Vašington), veterana iz "slučaja Oklahoma Siti", uvođenje likova naučničkog tima tajne vladine službe, predvođenog agentom Pricvarom (Val Kilmer), uspešnost eksperimenta teleportovanja kroz vreme i prostor, korišćenje svih mogućih i nemogućih pogodnosti digitalne tehnologije, puno radno vreme holivudskih pirotehničara, kaskadera i statista i dovoljno strpljenja bioskopskog gledaoca.

Ono što, osim zanatske umešnosti  reditelja Tonija Skota i naočitosti glavne glumice Pole Paton (uloga Kler Kučevar), u "Deža viju" nikako ne može da bude sporno, jeste glumačka veličina Denzela Vašingtona. Njemu se, čak i u ovakvom filmu, bezrezervno može verovati. Od početka, do kraja.