Nije rešenje u visokim kaznama

Nasilje u porodici je krivično delo. Veliki broj prekršaja protiv javnog reda i mira ima, međutim, elemente nasilja u porodici.

Utvrdili smo, takođe, da su ,,u predistoriji” krivičnih dela nasilja u porodici upravo prekršaji: više puta ponavljani prekršaj protiv javnog reda i mira koji ima elemente nasilja u porodici doveo je do krivičnog dela. Ovi prekršaji su specifični, jer se dešavaju među bliskim srodnicima.

Nama u pravosuđu je cilj da te prekršaje evidentiramo i sprečimo ih u prvoj fazi, pre nego što dođe do krivičnog dela. I zato je jedan broj sudija posebno edukovan za ovakve predmete. Prva istraživanja udruženja sudija za prekršaje, a i sudska praksa, pokazali su da su u 80 odsto ovih slučajeva nasilnici muškarci, da je prvi na listi sukob muškarac–žena, posle toga muškarac protiv muškarca, i to sin protiv oca.

Novi zakon o prekršajima je uveo i jednu zaštitnu meru – zabranu prilaska mestu izvršenja prekršaja, što je bitno baš u slučajevima remećenja javnog reda i mira koji imaju elemente nasilja u porodici.

To je preuzeto iz krivičnog, odnosno porodičnog zakona.

Prekršajne kazne za remećenje javnog reda i mira sa elementima porodičnog nasilja su novčane –d o 30.000 dinara ili zatvorske – do 60 dana zatvora, a odnedavno do 90 dana.

Kada se govori o nasilju u porodici, manje-više svi smatraju da je rešenje u visokim kaznama. Ali nije u tome rešenje. Mislim da je važnija zaštitna mera zabrane prilaska. Ili praćenje pojave, što bi omogućilo da se otklone uzroci. Rešenje nije u kaznama jer novčanu kaznu najčešće trpi cela porodica. Pa i ako nasilnik ode u zatvor opet to opterećuje budžet porodice. Zato smatramo da je najbolje da ceo sistem i sve institucije budu u vezi, od policije, prekršajnih i drugih sudova, preko socijalnih ustanova do nevladinih organizacija. Jedino na taj način, ako pratite porodicu, naravno, ne uskraćujući joj ljudska prava i prava koja joj garantuju Ustav i konvencije, vi ćete moći da utičete da se nasilje zaustavi. I, što je najbitnije, uticaćete na to da deca ne žive uz nasilje.

Muška deca, svedoci nasilja u porodici, kasnije ne tako retko postaju nasilni u porodici ili, naprotiv, potpuno odbacuju nasilje. Što se tiče ženske dece, ona često prihvataju nasilje u svojoj sekundarnoj porodici jer su ga iskusila u primarnoj.

Kako se ponašaju nasilnik i žrtva pred sudijom za prekršaje? Tu, maltene, postoji jedna pravilnost. Kad prođe izvesno vreme i kad ,,rane zacele”, žena-žrtva nastoji da opravda muža-nasilnika jer zna da će cela porodica da trpi zbog kazne koja će biti izrečena nasilniku. Praksa je isto tako pokazala da žene, u proseku, sedam puta odlaze i vraćaju se nasilniku.

Međutim, s tom dilemom je teško živeti. I zato sve institucije koje se bave ovim problemom treba da pomognu ovakvim porodicama, da vide da li je moguće očuvati ih ali i zaustaviti nasilje ili preporučiti da je za porodicu bolje da prestane da funkcioniše, opet pre svega zato što deca najviše trpe.

Inače, nasilje sinova prema očevima u takvim porodicama nije neuobičajeno. To je ona situacija kad sin gleda kako otac maltretira majku i u trenutku kad fizički ojača onda on staje u zaštitu majke i nasilno reaguje prema ocu. Nismo, međutim, uočili da su deca iz takvih porodica češće delinkventi nego drugi. Ne raspolažem podacima u vezi s tim, ali ne bih tako lako dao takvu odrednicu, jer imate sjajnu decu koja su izašla iz svega toga kao sasvim stabilna.

Kad je reč o primeni Zakona o prekršajima, važan je 294. član koji sudijama daje mogućnost da se nasilnik procesuira po hitnom postupku. To znači, konkretno: kada muž tuče ženu, policija dolazi da interveniše i ako proceni da bi nasilnik mogao da nastavi da je tuče, onda se on procesuira po hitnom postupku – odmah ga privode i ide pred sudiju za prekršaje. Sudije za prekršaje i krasi ta efikasnost i brzina postupka.

Ali rešenje problema nije u kaznama nego u preventivnom i sistematskom delovanju i u povezanosti institucija sistema – da prate pojavu i da reaguju na vreme.

Što se socijalnih slojeva tiče nasilje se dešava svuda, samo što je negde vidljivije, a negde manje vidljivo. U višim slojevima verovatno se prikriva. Takođe, žena koja ima neki prihod, manje će trpeti nasilje nego ona koja je ekonomski zavisna. Uočili smo i to da žrtve očekuju da će neke nove situacije u braku, kao što je rođenje deteta ili promena boravišta uticati na nasilnika da se promeni. Ali tu nema pravila. A često je i reč o iluziji supruge koja prihvata da živi uz nasilje.

Vršilac funkcije predsednika Višeg prekršajnog suda