Na pomolu dogovor Rusije i SAD?

Još u julu je dogovoreno da bi dve vojne sile broj nuklearnih glava trebalo da smanje na 1.500 do 1.650, što je za oko 700 manje od trenutnog arsenala koji broji između 2.200 i 2.700 nuklearnih bojevih glava

Rusija i SAD potpisaće dogovor o smanjenju uklearnog naoružanja,izjavio je neimenovani zvaničnik Kremlja. Predstavnici Bele kuće su naglasili da su blizu postizanja novog dogovora koji bi trebalo da nasledi sporazum iz 1991. godine nazvan START1, ali da je ostalo da porade na još nekim detaljima.
– Veoma smo blizu potpisivanja novog sporazuma, ali sve zavisi od predsednika SAD Baraka Obame i njegovog kolege iz Rusije, predsednika Dmitrija Medvedeva, izjavio je portparol Bele kuće, Robert Gibs.
Dve najjače nuklearne sile bile su u pregovorima o novom ugovoru još od prošle godine.
Predsednici Obama i Medvedev su, još prošle godine, izjavili da žele da novi sporazum stupi na snagu u decembru, ali su se pregovori razvukli i stalo se na tome da se odredbe iz START-a1 primenjuju do daljnjeg.
Još u julu je dogovoreno da bi, po novom sporazumu, broj nuklearnih glava trebalo da smanje na 1.500 do 1.650, što je za oko 700 manje od trenutnog arsenala koji broji između 2.200 i 2.700 nuklearnih bojevih glava.
Još 2002. godine, Moskovskim sporazumom, dogovoreno je smanjenje nuklearnog arsenala do 2012. godine.
Vašington i Moskva se slažu da će novi ugovor pomoći u poboljšanju odnosa posle dužeg perioda političke napetosti. Obama je izjavio da je poboljšanje saradnje sa Rusijom prioritet, jer ona igra ključnu ulogu kada su u pitanju Iran i Avganistan.
START1 je igrao važnu ulogu u smanjivanju nuklearnog naoružanja u periodu posle Hladnog rata. Obe države su svesne činjenice da su one najveće vojne sile i da im ne preti opasnost od drugih zemalja. Stoga, slažu se zvaničnici, realno je i da se oslobode viška oružja.
Rusija je posle raspada Sovjetskog saveza i haosa koji je nastao posle toga, ipak uspela da očuva svoj nuklearni arsenal koji je glavni adut sprovođenja vojne doktrine Kremlja.
Novi dogovor će, bar se očekuje, sadržati detaljne provere i procedure. Provere su važne, jer će njima moći da se utvrdi koliko nuklearnih glava poseduje svaka strana. Time će biti sprečena eventualna, nova trka u naoružanju.
Obe države se nadaju da će novi sporazum utabati teren za mnogo ambicioznije planove o smanjenju broja silosa sa hiljadama uskladištenih nuklearnih i taktičkih bojevih glava namenjenih za kraće domete.
Dve strane su se složile samitu održanom u Ženevi, ali su neki detalji odložili ostvarivanje cilja.
Ruski premijer, Vladimir Putin, je još u decembru izjavio da je glavna prepreka bio plan SAD o postavljanju raketnog štita u Evropi.
Obama i Medvedev su se usaglasili u julu, da će sporazumom morati da se razgraniči odnos između ofanzivnog i defanzivnog naoružanja. To je, možda, na prvi pogled izgledalo prosto, ali nije. Na primer, ako nosač raketa nosi deset nuklearnih glava, da li se to računa kao jedno oružje ili deset? Ili, kako računati nosač za deset raketa, ako se na njemu trenutno nalazi samo jedna?
Rusija je zabrinuta zbog takvih sistema, na kojima nisu postavljene sve nuklearne glave, baš zato što se one lako mogu opremiti u slučaju izbijanja nekog konflikta. Druga briga Moskve ogleda se u time što SAD može lako da uveća broj novog, konvencionalnog naoružanja, koje može da ima gotovo istu razornu moć kao atomska.

T. V. A.