„Fijat” na medijskoj giljotini

Od našeg dopisnika
Rim, 26. marta – Rimski dnevni list „Republika” prethodnih dana uzdrmao je čelnike italijanske automobilske kuće objavivši šokantnu vest povodom novog „Fijatovog” četvorogodišnjeg plana (koji će zvanično biti predstavljen 21. aprila u Torinu).

Otkazi za skoro pet hiljada „Fijatovih” radnika i smanjenje broja modela automobila proizvedenih na Apeninskom poluostrvu (sa 12 na 8) do 2014, najkritičniji su aspekti ovog novog plana torinske kuće. Kako prenosi „Republika”, nova „Fijatova” logika biće – proizvoditi više automobila sa manje radne snage: sa prvobitnih 600.000 proizvodnja bi se povećala na 900.000 jedinica, prvenstveno zahvaljujući novom projektu koji predviđa proizvodnju „fijata pande” ne više u poljskom već u napuljskom postrojenju – Pomiljanu. Premeštanje proizvodnje najekonomičnijeg i najprodavanijeg „Fijatovog” modela koštaće torinsku automobilsku kuću 750 miliona evra.

Još uvek nezvanična vest o predstojećem četvorogodišnjem planu otkriva i da će se sedam modela „fijata”, „lanče” i „alfe” proizvoditi na drugoj obali Atlantika, u „Krajslerovim” postrojenjima: na ovaj način proizvodnja u SAD uspeće da nadmaši broj od 350.000 automobila. Zlatnom alijansom sa američkom automobilskom kućom, odgovorni direktor „Fijata” Serđo Markjone se konačno približava ostvarenju svog plana, neophodnog (kako i sam potvrđuje) za opstanak na savremenom svetskom tržištu:

„Fijat” i „Krajsler” zajedno danas uspevaju da proizvedu preko četiri miliona automobila godišnje, dok se očekuje da će ubrzo nadmašiti i zlatnu granicu od šest miliona automobila.

„’Fijat’ postaje prava multinacionalna kompanija. Ali dok se drugi ekonomski sistemi, kao na primer nemački, trude da održe zaposlenost i proizvodnju u domaćim postrojenjima, ’Fijat’ je izuzetno privučen američkim tržištem. Poslednjih dana objavljena je i vest da će novi model električnog automobila ’fijat-500’ biti proizveden u SAD, prvenstveno zahvaljujući podršci vlade Baraka Obame”, komentariše prvi čovek najvažnijeg italijanskog sindikata CGIL (Generalna italijanska konfederacija za rad) Guljelmo Epifani.

Kada je reč o pozamašnom smanjenju radne snage u Italiji, osim već definitivne odluke o zatvaranju sicilijanskog postrojenja „Termini Imereze” (koje ima 1.500 radnika), otkriva se i neočekivano smanjenje broja zaposlenih (otprilike 2.000–2.500 radnika) i u samom srcu torinske automobilske kuće, postrojenju „Mirafjori” kraj Torina.

„Fijat” se otkrivanjem nezvaničnih delova četvorogodišnjeg plana našao na pravoj medijskoj giljotini. Serđo Markjone prokomentarisao je ovaj medijski potez kao neosnovanu špekulaciju novinara: „Napadi na ’Fijat’ u ekonomski najkritičnijem trenutku predstavljaju najapsurdniju stvar koju sam do sada video; ovo je skoro sramotno. U poslednja 24 meseca trudili smo se da održimo društvenu ravnotežu. Nikoga nismo otpustili bez obzira na to što prolazimo kroz do sada najtežu ekonomsku krizu koja je zahvatila Evropu.”

U međuvremenu, najkritičniju tačku u Italiji i dalje predstavlja sicilijansko postrojenje „Termini Imereze”. Pred sastanak predviđen za 13. april u Rimu, na kome će zvanično biti predstavljeno 16 ponuda za opstanak sicilijanske fabrike, mediji u Italiji otkrivaju da je za „Termini Imereze” zainteresovan i glavni kineski proizvođač automobila „Faw Group Corporation”. Ukoliko bi „Faw” dobio „Termini Imereze”, mehanički delovi automobila proizvedeni u Kini prenosili bi se na Siciliju, gde bi se vozila sklapala, a potom vraćala u Aziju. Kineska ponuda predviđala bi proizvodnju od osamdeset hiljada automobila u prve dve godine, posle čega bi se dostigao broj 200.000 komada.

Druga nezvanična ponuda za opstanak sicilijanske fabrike stiže od strane Đanmarija Rosinjola, torinskog biznismena, koji je ponudio proizvodnju najoriginalnijih modela automobila namenjenih evropskom tržištu.

Od 16 predstavljenih ponuda za opstanak „Fijatove” fabrike na Siciliji, samo četiri predviđaju nastavak proizvodnje automobila. Kako potvrđuje i italijanski ministar za ekonomski razvoj Klaudijo Skajola, nema potrebe donositi brze odluke budući da je konačno zatvaranje fabrike predviđeno tek za dve godine (31. decembar 2011).

I pored kritične i još uvek neizvesne sudbine zaposlenih u „Fijatovim” fabrikama u Italiji vrednost „Fijatovih” akcija na italijanskoj berzi u poslednjih mesec dana prevazišla je 12 procenta, dok je poslednjeg semestra nadmašla šest procenta. U poslednjoj godini dana vrednost akcija torinske kuće je udvostručena.

Marina Lalović