Prošli na produžetke

Veo s misterije koji su sve razlozi bili presudni da se početkom ove godine privremeno obustavi izvoz junećeg mesa iz Srbije u Evropsku uniju najzad je skinut. Komisija EU za hranu i veterinu, čija je desetodnevna februarska poseta bila "okidač" za prestanak izvoza, svoj izveštaj upravo je stavila na uvid javnosti na svom zvaničnom sajtu. Podsećanja radi, još u toku njihove posete naša Uprava za veterinu odlučila je da obustavi izvoz iz jedine dve naše klanice koje su izvozile na to tržište, a to su "Stokoimpeks" iz Knjaževca i "Zlatibor" iz Čajetine. Knjaževački proizvođač je relativno brzo otklonio nedostatke i nastavio s izvoznim poslom, a "Čajetina" je još na ledu. I izvoz konja je od tada pod zabranom.

Komisija je potvrdila da su u jednoj od dve klanice koje su izvozile meso u EU nađeni ozbiljni nedostaci, a da, uopšte uzev, svi objekti koje su posetili ne "poznaju" i ne ispunjavaju sve EU zahteve o sledljivosti i operativnoj higijeni. Uprkos tome, pomenuta komisija nije zatvorila vrata našem izvozu. Najvažnije u celoj priči je to da nam je za sve nedostatke ostavljen dodatni rok da ih otklonimo i, uopšte, da regulativu prilagodimo njihovoj. Naša strana se obavezala da će izraditi akcioni plan i da će u najkraćem roku dostaviti revidiranu listu objekata za izvoz mesa u EU koji ispunjavaju njihove standarde. Kao i da će za nju odgovarati, što znači da se nekoj novoj njihovoj poseti ne bi trebalo nadati.

Jedna od prvih primedbi tiče se osnova sistema, a to je naravno zakon. Naime, Zakon o veterini koji je praktično izuzetno svež, jer je donet u oktobru prošle godine, nije u svemu usklađen sa EU propisima. Sem toga, mnoga podzakonska akta još se zasnivaju na starijim zakonima, a nije, po standardima EU, obezbeđen ni supernadzor nad radom veterinarske službe. Takođe, nije bilo ni posebne obuke veterinara za rad po novim zakonskim propisima, što je očigledno praksa u EU. Potvrđeno je i ono što je naša javnost već znala, a to je da u istim pitanjima postoji preklapanje nadležnosti veterinarske, sanitarne i trgovačke inspekcije. Takođe, u procesu proizvodnje hrane nije obezbeđena takozvana sledljivost, tačnije ne znaju se svi podaci o proizvodnji od početka do kraja.

Direktor Uprave za veterinu Dejan Krnjajić kaže da je naš veterinarski sistem, a on je bio predmet kontrole, uprkos navedenim zamerkama, dobio prelaznu ocenu.

– Inspekcija nigde ne dolazi da nekog hvali, a svi uočeni nedostaci su logični s obzirom na petnaestogodišnje zaostajanje. Mi ništa nismo skrivali, a još od završnog sastanka s njima radili smo na otklanjanju nedostataka. Tako novom sistematizacijom od 2. jula ove godine uvodimo pomenutu superkontrolu nad veterinarima. Što se tiče primedbi da naš zakon nije usklađen sa EU, mi nismo mogli, na primer, da prepišemo odredbe po kojima bi tovljači svinja morali da potpišu ugovor samo s jednim veterinarom –  "brani" se Krnjajić, nagoveštavajući da će već u septembru poslati novu listu klanica za izvoz junetine u EU i da će, prema sadašnjim nalazima, "stati" iza četiri objekta.

U industriji mesa niko, međutim, nije bio voljan da javno komentariše pomenute ocene EU. Kažu, nezvanično, da su i sami svesni, i da su na to upozoravali, da veterinarskih inspektora nema dovoljno, kao i da su problem principi njihovog rada. O primedbama na neadekvatnu higijenu u nekim objektima, loptu su prebacili na veterinare, jer je u njihovoj nadležnosti da zapovede da se to dovede u red. A tu se priča ponovo vraća na to da li ih ima dovoljno.

Svojevremeno je EU dostavljena lista na kojoj bi iz osam objekata mogao da bude dozvoljen izvoz junetine. Međutim, Uprava za veterinu je dozvolila faktički izvoz iz samo dve klanice i godinama se tu ništa nije menjalo. Četiri crevare su se našle na toj potencijalnoj listi, ali izvoza defakto nikada nije bilo. Objekti za izvoz mesnih prerađevina, proizvoda od jaja ili od puževa, kao i med do sada uopšte nisu ni kandidovani.

Posebne primedbe stavljene su i na to što ni kod jednog proizvođača hrane, ni potencijalnih izvoznika, nisu nađena pisana uputstva, evropski propisi i slično koji mogu da budu "vođstvo" veterinarskim inspektorima, pa su otuda i zaključili da je znanje o svemu potrebnom za izvoz u EU nedovoljno i parcijalno.