Kijavica i zapušen nos – posledice prolećne alergije

Iznenadno kijanje, glavobolja, curenje iz nosa i svrab očiju mnogima su pokvarili uživanje u lepim danima. Jer, sa prvim zracima sunca počinje i sezona cvetanja drveća. U martu „pupe” jova i leska, od aprila do jula tegobe izaziva trava, a u jesen bujanje korova. Količina oslobođenog alergena u doba cvetanja biljaka je velika, a koliko će polena biti rasuto – zavisi od klimatskih uslova.

Prema rečima dr Žikice Jovičića, iz Instituta za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije, procena je da u našoj populaciji tegobe sa alergijom ima od 15 do 20 odsto građana, ali da je kao i u ostalim delovima Evrope zapažena učestalost alergijskih bolesti.

Ukoliko se ovo nastavi, svaki drugi Evropljanin će do 2015. godine imati neki oblik alergijske bolesti. Ovo je doba kada broj pacijenata počinje da se povećava, a kako se javlja alergija na razne vrste polena, tako će i broj bolesnika biti veći sve dok traje sezona polena, ističe naš sagovornik.

– Prolećnu alergiju najčešće izazivaju alergeni polena drveća. Pacijenti imaju tegobe u gornjim disajnim putevima – kijanje u seriji, pojačanu nosnu sekreciju, svrab sluzokože nosa i zapušenost. Tegobe mogu da zahvate i sluzokožu oka kada se javljaju suzenje, svrab i crvenilo. Kod znatnog broja pacijenata mogu se javiti kašalj, otežano disanje, gušenje sa „sviranjem” u grudima. Ove tegobe utiču na kvalitet života i sna, pa se pacijenti često žale i na nervozu, nesanicu i umor – istakao je dr Jovičić.

Da bi došli na pregled u Institut za alergologiju i imunologiju KCS-a potreban je uput nadležnog lekara, a dr Jovičić kaže da je čekanje na prijem nekoliko dana. Ukoliko su tegobe velike, moguće je i brže obaviti preglede. Lekari objašnjavaju da se senzibilizacija, odnosno sticanje preosetljivosti na alergene, može javiti u bilo kojem životnom dobu, ali je, ipak, nešto češća u ranijem uzrastu.

– U ovo doba godine kada počinje sezona polena najčešće tegobe imaju pacijenti koji su senzibilisani na polen breze i lešnika. Ne treba zaboraviti ni na alergene koji su u toku cele godine u našem okruženju, a to su alergeni grinja iz kućne prašine, kao i oni koji potiču od kućnih ljubimaca – naglasio je dr Jovičić.

Postoje različita objašnjenja porasta alergija. Neke od teorija su da na njihovu pojavu utiče higijena, porast zagrevanja planete, zagađenje, promena načina ishrane i života... U toku su ispitivanja koja bi trebalo da daju odgovore na koji način se ovaj porast može zaustaviti i sprečiti pojava alergija.

– Značaj podvrgavanja alergološkim testovima sastoji se u tome što se tegobe povezane sa osetljivošću na određeni polen uvek javljaju u isto doba godine, a sa godinama postaju sve izraženije i duže traju. Lečenje je efikasnije ako se terapija primeni na na samom početku sezone ili nešto pre cvetanja određenih biljaka na koje je pacijent preosetljiv.

Zato je potrebno znati na koju je vrstu polena ko alergičan. U vreme visokih koncentracija određenog polena oni koji su osetljivi baš na tu vrstu treba što manje vremena da provode napolju, da tada što manje otvaraju prozore, a da se posle boravka u prirodi istuširaju i promene garderobu. Postoje i metode imunoterapije koje treba da smanje preosetljivost pacijenata na polen – kaže dr Jovičić.

D. Davidov-Kesar
-----------------------------------------------------------

Svaki treći Evropljanin pati od alergijskog rinitisa

Procenjuje se da u Evropi svaki treći čovek pati od alergijskog rinitisa, a svaki sedmi ima polensku kijavicu. Alergijski rinitis spada u najčešće hronične bolesti u svetu, a znatniji porast ovog oboljenja javlja se od druge godine kod mališana. Lečenje najčešće počinje sa antihistaminicima, a za teže slučajeve koriste se intranazalni kortikosteroidi.