Otac Marfi je voleo gluve dečake

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 29. marta – Jedna od najozbiljnijih kriza u poslednjim decenijama koja potresa Katoličku crkvu – pedofilski kriminal nekih njenih sveštenika koji ne štedi ni sadašnjeg papu – ima i svoju američku epizodu koja se takođe dotiče Benedikta Šesnaestog.

Reč je o aktuelizaciji jednog starog slučaja i novom otkriću da je sa njim svojevremeno bio upoznat, ali da nije preduzeo ono što se njega očekivalo, i kardinal Džozef Racinger, u to vreme na čelu Kongregacije za doktrinu i veru, u čijoj su nadležnosti bili i slučajevi svešteničkog nemorala.

Na stari skandal, ali sa novim dokazima da budući papa nije reagovao na dokazan slučaj u kome je velečasni Lorens Marfi, gotovo punih 25 godina, od 1950. do 1974. seksualno iskorišćavao gluve i gluvoneme dečake koji su pohađali specijalnu katoličku školu koju je on vodio, prvi je ovde podsetio „Njujork tajms”, da bi ga preuzeli i ostali listovi.

O tome je svojevremeno svedočilo oko 200 na ovaj način traumatizovanih dečaka, danas porodičnih ljudi koji su pri kraju svog radnog veka. Svi oni su tražili pravdu, ali crkva se u njihovo slučaju pravila i da je gluva i nema.

Konkretno, kada je 1996. kardinal Racinger primio pismo kojim ga o postupcima oca Marfija obaveštava nadbiskup Milvokija Rembert Viklend, sa porukom da je zajednici gluvih potrebna „lekovita reakcija crkve”, Vatikan je slučaj držao u fascikli, bez ikakve reakcije.

Skandal je u Vatikanu aktuelizovan 1998, kada je kardinal Tarcizio Bertone, drugi u vatikanskoj hijerarhiji za doktrinu i veru, odbacio pritužbe, pozivajući se na tada važeće (u međuvremenu promenjeno) kanonsko pravilo koje je od žrtava svešteničkih zloupotreba zahtevalo da ono što im se dogodilo prijave najkasnije u roku od mesec dana.

Otac Marfi, koji se tada suočavao i sa krivičnom istragom kod kuće – krivična prijava je zbog proceduralnih zavrzlama na kraju odbačena – napisao je uz to kardinalu Racingeru i ličnu molbu da mu se, pošto je u međuvremenu teško oboleo, dozvoli „da umre kao sveštenik”, što mu je omogućeno.(/slika2)

Vatikan je inače promptno reagovao na prošlonedeljno oživljavanje ovog slučaja. U uvodniku na prvoj strani „Observatore romana”, zvaničnog vatikanskog lista, osuđene su „očigledne i nečasne namere da se po svaku cenu omalovaže Benedikt šesnaesti i njegovi najbliži saradnici”.

„Njujork tajms” ovim povodom podseća na izjavu koju je „jedan istaknuti kardinal” 2002. dao pred španskim vernicima, a koja glasi: „Ja sam lično uveren da je stalno pominjanje grehova katoličkih sveštenika u štampi, pogotovo u Sjedinjenim Državama, planirana kampanja da se diskredituje crkva.” Tek posle citata, list predočava da su to reči kardinala Racingera.

Današnjem papi vodeći američki dnevnik odaje međutim priznanje da se sa krizom uhvatio na način na koji njegovi prethodnici nisu: uveo je „nultu tolerantnost”, počeo da ražaluje sveštenike i vodi istrage o slučajevima koji su se dogodili u prošlosti. Konstatuje se, međutim, da će se kriza autoriteta zbog sveg što se ranije događalo nastaviti.

-----------------------------------------------------

Napoleon i kardinal

Vašington – U svom komentaru skandala u redovima katolika, kolumnista „Njujork tajmsa” Ros Dodet podseća na anegdotu o svojevremenom dijalogu između jednog kardinala i Napoleona Bonaparte, koji je, iznerviran tvrdoglavošću sagovornika, zapretio: „Vaša eminencijo, da li ste svesni da ja imam moć da uništim Katoličku crkvu?” Kardinal je na to odgovorio: „Vaše veličanstvo, mi, katolički kler, činili smo u poslednjih 1.800 godina sve što smo mogli da uništimo crkvu. Kad mi nismo uspeli, nećete ni vi.”