Georgina zna i svećice da promeni

Užice – Sve ređe se u Užicu viđa „fića“ u saobraćaju, a i žena sa maramom za volanom, pa svi ovde odmah prepoznaju Georginu Ćitić (76) kad malenim crvenim autom siđe sa svojih Ljubanja u gradsku gužvu. Ona je prva žena vozač amater u gradu, pre 40 godina je položila.

Skoro pola veka nosila je Georgina mleko iz svojih Ćitića na Ljubanjama, sedam kilometara od Užica, niz livade u grad. Tek što svane, pomuze krave, pa u ruke dve kante, u svakoj po 15 litara. I tako godinama, prvo peške, posle na kljusetu, a zatim, kad je motorizacija stigla i na selo, svojim „fićom“.

– Dosadilo nošenje, pa rešimo tada ja i moj Mlađen, neka mu je laka zemlja, da polažem vožnju. Kaže mi, ajde ti prva, a posle ću ja. Bila je to 1970. godina, a u Užicu jedina žena koja je vozila, i to autobus, profesionalno, čuvena Rada Todorović zvana Rada šoferka. I ona me nagovarala da polažem, pa se prihvatim posla. Instruktor mi bio Petar Kurćubić, strog i precizan. Ja sa maramom za volanom, a ljudi se čude: što, Georgina, ne skineš maramu kad voziš, pitali me. Ma, instruktor mi strog, hoće za uši da me vuče, šalila sam se. I sve iz prve položila, pa svekar naredio: kupujemo kola – veli Georgina s kojom smo razgovarali u njenoj kući na Ljubanjama.

Tu godinama sama živi, Mlađen umro pre 13 godina, deca i unuci su u Užicu i Beogradu. A ona, mada vitalna i vredna (sve je uređeno u kući i ispred nje), jedva hoda, sa štakom u ruci. Kaže, nedavno pala pred kućom, pa operisala kuk. Ipak, u crvenog „fiću“ parkiranog u dvorištu bez teškoća ulazi i vozi ga svuda. A on joj je potrebniji nego ikad: ostarilo se, peške je sve teže.

Te 1970. Ćitići kupili prvog, belog, „fiću“, Georgina počela mleko da razvozi u njemu. Posle i Mlađen položio, ali žena glavni vozač u kući. Služio ih taj „fića“ pune 22 godine, bez generalke. Vozili ga do Užica, po okolini, u banje, svuda. Jednom, Georgina nije imala čime da sa požeške pijace preveze kupljenu stoku, pa oborila sedišta, tele, krmaču i prase stavila pozadi. U takvom „društvu“ ona je jedva unutra do Ljubanja izdržala. Seća se, kad su tog belog „fiću“ prodali bio je u voznom stanju.

– Posle nam sin Radoš kupio ovog crvenog, polovnog, ali očuvanog. Pre petnaestak godina prestala sam da razvozim mleko, otkupljivači mi dolaze pred kuću. Evo i sada, iako su godine pritisle, svakog dana dnevno im predajem po 20 litara mleka – kazuje Georgina i napominje da je druga kola sem „fiće“ nisu privlačila.

– Nije mi do luksuza, a „fića“ zadovoljava moje potrebe, svuda se probija i leti i zimi. I traje bez većih kvarova, na ovome je samo kondenzator promenjen, na onom prošlom prirubnica. Ma, nisam razmišljala da svog „fiću“ dam za hiljadu evra i doplatim za novi „punto“. A i to možda nekad bude – šali se mlekarica.

I njen brat Milenko Stevanović, kuća mu odmah u blizini, takođe vozi crvenog „fiću“. Za sestru kaže da je odličan vozač i da baš vodi računa o autu. To nam potvrđuje i užički automehaničar Miljko Stanić, koji godinama održava Georgininog „fiću“:

– Svaka čast toj vrednoj i otresitoj ženi. Redovno dovozi taj auto na servis, u odnosu prema vozilu pedantnija je od mnogih muškaraca – veli Miljko.

A mlekarica je ponekad, kad zatreba, znala da, poput automehaničara, sama ponešto popravi na „fići“.

– Muž Rade šoferke Cale naučio me da sama promenim platine, svećice, kaiševe, ulje, zamenim dotrajale gume. Ali ti poslovi za staru ženu više nisu – sa setom kazuje Georgina, nerazdvojna od svog nevelikog četvorotočkaša.