Šta je potopilo brod

I posle deset dana misterija potonuća korvete južnokorejske ratne mornarice „Čon An 772“ još nije razrešena. Brod od 1.220 tona, klase „po hang“, potonuo je prošle nedelje posle snažne eksplozije u blizini teritorijalnih voda Severne Koreje. Poginulo je 46 mornara, spaseno je njih 58. Seul je odmah saopštio da nema preciznih objašnjenja uzroka potonuća broda, ali „da nije isključeno da je u tragediju umešana i Severna Koreja“. Iz SAD je došlo saopštenje da Vašington nema dokaze da je Severna Koreja umešana u potapanje južnokorejskog ratnog broda. Mediji u Južnoj Koreji javili su da satelitski snimci pokazuju da u području gde je brod potonuo nije bilo vojnih snaga Severne Koreje.

No, vlasti u Seulu i dalje špekulišu sa mogućnošću da je njihov brod bio žrtva severnokorejskog torpeda ili mine i najavljuju snažne kontrapoteze. Opciju da je došlo do eksplozije u skladištu ubojnih sredstava na brodu Seul za sada odbacuje, iako je dovoljan malo detaljniji pregled olupine broda da se ustanovi razlog potapanja. Naime, ono što je ostalo od južnokorejske korvete nalazi se u posedu južnokorejske ratne mornarice. Ekipa ronilaca i stručnjaka za eksplozive može u jednom danu pregledati oštećene delove broda, mesto gde je došlo do prodora vode, i po oštećenjima brodske oplate ustanoviti je li eksplozija bila spolja ili iznutra. To je ključno pitanje, da li je brod bio žrtva „komšijskog“ torpeda ili mine, ili je došlo do katastrofalne eksplozije u brodskom skladištu.

Bez obzira na rezultate istrage, potapanje korvete „Čon An 772“ bruka je za južnokorejsku ratnu flotu. Jer je ta ratna mornarica visokosofisticirana, tehnološki supermoderna, elektronikom opremljena skoro kao i američka mornarica na Tihom okeanu. To je flota koja je predviđena da bude deo američkog sistema „rata zvezda“ u tom području. I onda odjednom da joj potone brod, navodno, od torpeda ili mine. Od oružja koje se koristilo još u Prvom svetskom ratu.

Istina, korveta „Čon An 772“ nije vrh mornaričke tehnologije, to je brod relativno skromno naoružan, samo sa topovima „oto melara“ od 76 mm i „breda“ od 40 mm, sa radarom „markoni“ i sonarom PHS-32. Korvete te klase od broja 756 do uključujući i broj 759 imaju i raketni sistem brod–brod MM-38 „egzoset“, ali na snimcima korvete „Čon An 772“, ispred brodskog dimnjaka, a iza glavnog nosećeg radarskog stuba vidljiv je lanser koji bi mogao da bude ili MM-38, ili lanser radarskih mamaca „protean“, ili torpedni aparat Mk-32. Pa, ipak, i tako opremljen ratni brod mogao je i morao je da uoči bilo koje torpedo koje bi išlo na njega. Severnokorejska ratna mornarica ima veliki broj raznih torpednih čamaca, ali i podmornica, sve starije tehnologije. Nešto dobijeno od Kineza i Sovjeta, nešto građeno po stranim licencama u domaćim brodogradilištima. I danas Južnokorejci najviše strahuju od mini-podmornica koje je Severna Koreja navodno gradila po jugoslovenskoj licenci i one su označene kao tip „jugo“, to im je službeni naziv. Nebrojeno su me puta južnokorejske diplomate pitale za te podmornice, ali nisam znao šta da im kažem. Da su teške oko 120 tona, 19 metara duge, da imaju dve torpedne cevi i da su prilično tihe. Ko je, i da li je prodao licencu za te podmornice Severnoj Koreji, ne znam. Ali da južnokorejski mornarički stručnjaci respektuju te podmornice, iako su stare, to je očigledno. 

Mogućnost da je južnokorejska korveta naletela na plutajuću minu, ili da je bila žrtva moderne, usidrene mine sa višekanalnim sistemom aktiviranja, akustično-indukcionim, takođe postoji. Nije isključeno da je Severna Koreja minirala svoj obalni pojas, pa i malo šire, i da se neka mina „otkine i odluta“.

Sve to može da se ustanovi za nekoliko dana. Jer, kako vreme više prolazi sve je izglednija verzija da je došlo do eksplozije u brodskom skladištu. Seulu je, naravno, to teže i priznati.