Шта је потопило брод

И после десет дана мистерија потонућа корвете јужнокорејске ратне морнарице „Чон Ан 772“ још није разрешена. Брод од 1.220 тона, класе „по ханг“, потонуо је прошле недеље после снажне експлозије у близини територијалних вода Северне Кореје. Погинуло је 46 морнара, спасено је њих 58. Сеул је одмах саопштио да нема прецизних објашњења узрока потонућа брода, али „да није искључено да је у трагедију умешана и Северна Кореја“. Из САД је дошло саопштење да Вашингтон нема доказе да је Северна Кореја умешана у потапање јужнокорејског ратног брода. Медији у Јужној Кореји јавили су да сателитски снимци показују да у подручју где је брод потонуо није било војних снага Северне Кореје.

Но, власти у Сеулу и даље шпекулишу са могућношћу да је њихов брод био жртва севернокорејског торпеда или мине и најављују снажне контрапотезе. Опцију да је дошло до експлозије у складишту убојних средстава на броду Сеул за сада одбацује, иако је довољан мало детаљнији преглед олупине брода да се установи разлог потапања. Наиме, оно што је остало од јужнокорејске корвете налази се у поседу јужнокорејске ратне морнарице. Екипа ронилаца и стручњака за експлозиве може у једном дану прегледати оштећене делове брода, место где је дошло до продора воде, и по оштећењима бродске оплате установити је ли експлозија била споља или изнутра. То је кључно питање, да ли је брод био жртва „комшијског“ торпеда или мине, или је дошло до катастрофалне експлозије у бродском складишту.

Без обзира на резултате истраге, потапање корвете „Чон Ан 772“ брука је за јужнокорејску ратну флоту. Јер је та ратна морнарица високософистицирана, технолошки супермодерна, електроником опремљена скоро као и америчка морнарица на Тихом океану. То је флота која је предвиђена да буде део америчког система „рата звезда“ у том подручју. И онда одједном да јој потоне брод, наводно, од торпеда или мине. Од оружја које се користило још у Првом светском рату.

Истина, корвета „Чон Ан 772“ није врх морнаричке технологије, то је брод релативно скромно наоружан, само са топовима „ото мелара“ од 76 мм и „бреда“ од 40 мм, са радаром „маркони“ и сонаром ПХС-32. Корвете те класе од броја 756 до укључујући и број 759 имају и ракетни систем брод–брод ММ-38 „егзосет“, али на снимцима корвете „Чон Ан 772“, испред бродског димњака, а иза главног носећег радарског стуба видљив је лансер који би могао да буде или ММ-38, или лансер радарских мамаца „протеан“, или торпедни апарат Мк-32. Па, ипак, и тако опремљен ратни брод могао је и морао је да уочи било које торпедо које би ишло на њега. Севернокорејска ратна морнарица има велики број разних торпедних чамаца, али и подморница, све старије технологије. Нешто добијено од Кинеза и Совјета, нешто грађено по страним лиценцама у домаћим бродоградилиштима. И данас Јужнокорејци највише страхују од мини-подморница које је Северна Кореја наводно градила по југословенској лиценци и оне су означене као тип „југо“, то им је службени назив. Небројено су ме пута јужнокорејске дипломате питале за те подморнице, али нисам знао шта да им кажем. Да су тешке око 120 тона, 19 метара дуге, да имају две торпедне цеви и да су прилично тихе. Ко је, и да ли је продао лиценцу за те подморнице Северној Кореји, не знам. Али да јужнокорејски морнарички стручњаци респектују те подморнице, иако су старе, то је очигледно. 

Могућност да је јужнокорејска корвета налетела на плутајућу мину, или да је била жртва модерне, усидрене мине са вишеканалним системом активирања, акустично-индукционим, такође постоји. Није искључено да је Северна Кореја минирала свој обални појас, па и мало шире, и да се нека мина „откине и одлута“.

Све то може да се установи за неколико дана. Јер, како време више пролази све је изгледнија верзија да је дошло до експлозије у бродском складишту. Сеулу је, наравно, то теже и признати.