Karzai gurnuo prst u oko Obami

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 4. aprila – Avganistanski predsednik Hamid Karzai gurnuo je doslovno „prst u oko” Baraku Obami, ni nedelju dana od njihovog susreta u Kabulu, javnim optužbama da „stranci”, zapadne vlade, njihove vojske i UN, „podrivaju njegov autoritet”, kao da su one bile te koje su organizovala veliku izbornu krađu na predsedničkim izborima na kojima je prošlog avgusta proglašen pobednikom.

Govor je održan prošlog četvrtka u Kabulu i izazvao je duboko uznemirenje u Vašingtonu, potvrdivši ranije u štampi iznete sumnje da je Karzai nepouzdan saveznik. Portparol Bele kuće Robert Gibs ocenio je u petak Karzaijev govor „problematičnim” i povodom za „veliku zabrinutost”.

Rečima da je zapadna vojska (SAD i NATO) koja se bori protiv Talibana „na ivici da postane okupatorska”, Karzai je, prema ovdašnjim ocenama, vetar skrenuo u jedra pobunjenika i podrio tanku podršku koju za eskalaciju ratnih napora u Avganistanu – slanjem dodatnih 30.000 vojnika – predsednik Obama ima kod kuće.

Karzai je krajem nedelje, posle velike uzbune koja se u Vašingtonu podigla zbog njegove retorike koja je umnogome slična talibanskoj, telefonirao državnoj sekretarki Hilari Klinton da bi pojasnio svoj govor – u njemu, kako joj je predočio, nije optužio zapadne vlade, nego zapadne medije – ali, kako se prenosi, nije se izvinuo.

Do javne svađe sa glavnim saveznikom dolazi posle nekoliko indikatora da avganistanski predsednik, koji je drugi mandat stekao na u najmanju ruku problematičnim izborima (komisija UN je poništila oko milion glasova u njegovu korist kao falsifikovane, ali je on proglašen pobednikom pošto je u drugom krugu njegov protivkandidat odustao), dolazi u nezgodno vreme, dok su u toku dve velike vojne akcije: jedna je velika ofanziva na jugu Avganistana, gde je glavno uporište talibana, a druga veliki transport dodatnih vojnika da bi se ukupan broj američkih trupa tamo uvećao na 100.000.

Moglo bi se reći i da je Karzai samo uzvratio u verbalnom duelu koji su započeli Amerikanci: Obamine kritike na račun avganistanskog predsednika prilikom njihovog susreta u Kabulu – da nedovoljno čini da obuzda korupciju u vladi, da ojača pravni sistem i energičnije radi na vrbovanju pobunjenika da promene stranu – dobile su veliki publicitet u ovdašnjoj štampi.

Da je nepoćudan, Karzai je pre toga pokazao pozivom iranskom predsedniku Mahmudu Ahmenidažadu da poseti Kabul, što je ovaj iskoristio za uobičajenu tiradu protiv Amerike.

U članku koji je nedavno na prvoj strani objavio „Njujork tajms” iznosi se i da je na ručku sa avganistanski biznismenima u predsedničkoj palati Karzai izneo svoje uverenje da su Amerikanci u njihovoj zemlji da bi je potčinili zbog svojih interesa, kao i da su baš oni prepreka postizanju sporazuma sa talibanima. U tom kontekstu, sebe je predstavio kao jedinog koji može da se suprotstavi moćnom zapadu, što je sigurno dobro odjeknulo kod prema strancima tradicionalni sumnjičavih Avganistanaca.

Usledio je veoma oštro intonirani komentar kolumniste Tomasa Fridmana u kome on postavlja neprijatno pitanje: da li zbog ovakvog saveznika mi rizikujemo živote hiljade Amerikanaca i da li smo zato dosad potrošili već 200 milijardi dolara?

Fridman je podsetio i na svojevremena upozorenja američkog ambasadora u Kabulu Karla Ijkenberija u telegramu koji je procureo do štampe, da „predsednik Karzai nije adekvatni strateški partner”. „On uporno odbija da preuzme svaku odgovornost, bilo da je reč o odbrani, vladanju ili razvoju. Ni on ni većina iz njegovog kruga ne žele da mi odemo, već su srećni što se mi dodatno zaglavljujemo”.

Fridman je podsetio i da Karzai nije javno podržao američku ofanzivu na jugu, kao i na činjenicu da je njegov rođeni brat, Ahmed Vali Karzai, „glavni gazda” upravo u tom regionu i da je jedan od najkorumpiranijih Avganistanaca.

Najnovija javna svađa sa saveznikom svakako pruža nove argumente onima koji smatraju da američki rat u Avganistanu nema baš mnogo izgleda da se po nju završi bolje od prethodnih koje su u toj „grobnici imperija” vodile druge velike sile – Britanija i Sovjetski Savez.

M. Mišić