Đački snovi o putovanjima

Senjec– Putovanja, karijera, porodica, automobil parkiran ispred kuće na sprat i vikendica – san je đaka iz Srbije, Slovačke i Slovenije. Ali za ostvarenje ovog sna ima dosta prepreka, a najveća je – novac, pokazalo je istraživanje učenika Karlovačke gimnazije – inače deo pobedničkog projekta na međunarodnom takmičenju za 2009/10. godinu koje se već tri godine organizuje u okviru Akademije škola centralne Evrope.

Naši đaci su, zajedno sa drugarima iz Slovačke i Slovenije, pobedili u konkurenciji 98 osnovnih i srednjih škola iz 15 zemalja, a završni deo takmičenja, na kojem su predstavljena 43 projekta, održano je nedavno u Slovačkoj.

– Naziv našeg projekta bio je „Promeni budućnost prihvatajući sadašnjost”, a imao je tri dela, koji su se odnosili na karijeru i porodični život, zatim na ljubav, seks, zdravlje i toleranciju i na školu i obrazovanje – objašnjavaju Staša (Srbija), Gaspar (Slovenija) i Miroslava (Slovačka), dodajući kroz smeh da je sve počelo zahvaljujući fejsu i nastavnici Danijeli.

Tako su utvrdili da više od 80 odsto roditelja đaka u Srbiji zna da su njihova deca seksualno aktivna, dok je to slučaj samo sa 47 procenata roditelja u Slovačkoj i 27 odsto u Sloveniji. S druge strane, kada se uporede ove tri zemlje, naši učenici najmanje vode računa o zdravlju. Velika većina naših đaka promenila bi školu kada bi bili u mogućnosti (učionice bi bile bolje opremljene, imali bi na raspolaganju više izbornih predmeta i bilo bi manje pritiska oko upisa na fakultet), to isto kaže i svaki drugi đak iz Slovenije, dok su učenici iz Slovačke potpuno zadovoljni – niko od učesnika ankete nije odgovorio da želi da promeni školu!

Nastavnica Danijela Pop Jovanov objašnjava da je u projektu učestvovalo više od 100 dece i 12 profesora, da su se đaci družili kroz radionice i tri posete Srbiji, Sloveniji i Slovačkoj i da su naučili da rade u timu, da budu tolerantniji i poštuju jedni druge. Učenice Staša Stojkov, Sonja Teofilović i Milana Jović kažu da Karlovačka gimnazija nije očekivala pobedu u tako oštroj konkurenciji, ali da je očigledno pobedila poruka projekta – da mladi moraju da preuzmu inicijativu, da imaju više sličnosti nego razlika i da moraju zajedno da se bore protiv stereotipa, predrasuda i granica geografskih, ali i onih u glavi.

Knut Nojmajer, direktor programa „Evropa” i Boris Marte, član UO ERSTE fondacije, koja je sa Interkulturalnim centrom iz Beča organizator takmičenja, objašnjavaju da je ovo najveća mreža škola u regionu i da je sve počelo 2006. godine sa osam zemalja i 50 škola. Danas su u Akademiji đaci od 12 do 17 godina iz 400 škola i 15 zemalja, a osnovna poruka, koja se prenosi s generacije na generaciju je – da je zabavno živeti i raditi s drugim nacijama.

„Mala stopala čine velike korake”, „Budite prvi koji će izlečiti planetu”, „Moj glas u mojoj školi”, samo su neki od projekata u okviru kojih su đaci istraživali demokratiju u školi, pravili eko-rečnik, obilazili fabrike za reciklažu, pomagali starima, bolesnima i deci bez roditelja, vežbali engleski jezik... Mnogi su prvi put bili van kuće, a svi kažu da su drugarstvo i ljubavi ono po čemu će najviše pamtiti ovo takmičenje.

– Da ne učestvujemo u ovom projektu, naša deca nikada ne bi putovala, jer u svakom razredu, možda dvoje, troje njih ima pasoš. Ovako smo na stotine dece vodili u inostranstvo, a koliko to za njih znači najbolje govori reakcija jednog mog učenika koji je dok smo prolazili kroz Austriju rekao da je do sada vetrenjače video samo na televiziji – priča Zoltan Njul, profesor istorije u osnovnoj školi „Moša Pijade” iz Pačira kod Bačke Topole, mesta od oko 3.000 stanovnika.

Đaci ove škole su sa učenicima iz Mađarske i Rumunije radili projekat „Ne sele samo ptice svoje kuće”, po ideji nastavnika Lajoša Nađa iz Mađarske, koji nam objašnjava da su deca intervjuisala strance o običajima vezanim za hranu u vreme Božića i Uskrsa, pravili kolače, farbali jaja...

Iz Srbije je ove godine bilo 11 škola, a lane je jedan od zapaženih projekata bio rad đaka iz Makedonije i Ugostiteljsko-turističke škole iz Niša.

„Gostima iz Makedonije smo prikazali srpsku kuhinju nekad i sad, što je bilo praćeno našom muzikom i običajima. Đacima su se više dopala tradicionalna jela od modernih verzija poput kanapea, a najviše jagnjetina ispod sača”, kaže direktorka Ljiljana Stojanović, dodajući da deca danas rastu u nekim drugim državama, a da nastavnici, koji znaju kako je to nekada bilo, žele da obnove porušene mostove i premoste razlike što je lako ostvarljivo zahvaljujući ovoj mreži škola Evrope.

Na skupu su izabrani i mali ambasadori svojih zemalja, koji su imali priliku da na završnoj večeri popričaju sa svojim starijim „kolegama”, ambasadorima 15 zemalja koje su deo Akademije. Staša Stojkov (Sremski Karlovci) i Marija Ristivojević (Niš) stranim ambasadorima pričale su o svojim školama i mladima iz Srbije, sa osnovnom porukom da su razlike u stvari mostovi između kultura i nacija.

Tema takmičenja za 2010/11. godinu biće konflikti u učionici i van nje, a zainteresovane škole imaju još nekoliko dana da predlože svoje projekte i postanu deo Akademije.

Sandra Gucijan