Ђачки снови о путовањима

Сењец– Путовања, каријера, породица, аутомобил паркиран испред куће на спрат и викендица – сан је ђака из Србије, Словачке и Словеније. Али за остварење овог сна има доста препрека, а највећа је – новац, показало је истраживање ученика Карловачке гимназије – иначе део победничког пројекта на међународном такмичењу за 2009/10. годину које се већ три године организује у оквиру Академије школа централне Европе.

Наши ђаци су, заједно са другарима из Словачке и Словеније, победили у конкуренцији 98 основних и средњих школа из 15 земаља, а завршни део такмичења, на којем су представљена 43 пројекта, одржано је недавно у Словачкој.

– Назив нашег пројекта био је „Промени будућност прихватајући садашњост”, а имао је три дела, који су се односили на каријеру и породични живот, затим на љубав, секс, здравље и толеранцију и на школу и образовање – објашњавају Сташа (Србија), Гаспар (Словенија) и Мирослава (Словачка), додајући кроз смех да је све почело захваљујући фејсу и наставници Данијели.

Тако су утврдили да више од 80 одсто родитеља ђака у Србији зна да су њихова деца сексуално активна, док је то случај само са 47 процената родитеља у Словачкој и 27 одсто у Словенији. С друге стране, када се упореде ове три земље, наши ученици најмање воде рачуна о здрављу. Велика већина наших ђака променила би школу када би били у могућности (учионице би биле боље опремљене, имали би на располагању више изборних предмета и било би мање притиска око уписа на факултет), то исто каже и сваки други ђак из Словеније, док су ученици из Словачке потпуно задовољни – нико од учесника анкете није одговорио да жели да промени школу!

Наставница Данијела Поп Јованов објашњава да је у пројекту учествовало више од 100 деце и 12 професора, да су се ђаци дружили кроз радионице и три посете Србији, Словенији и Словачкој и да су научили да раде у тиму, да буду толерантнији и поштују једни друге. Ученице Сташа Стојков, Соња Теофиловић и Милана Јовић кажу да Карловачка гимназија није очекивала победу у тако оштрој конкуренцији, али да је очигледно победила порука пројекта – да млади морају да преузму иницијативу, да имају више сличности него разлика и да морају заједно да се боре против стереотипа, предрасуда и граница географских, али и оних у глави.

Кнут Нојмајер, директор програма „Европа” и Борис Марте, члан УО ЕРСТЕ фондације, која је са Интеркултуралним центром из Беча организатор такмичења, објашњавају да је ово највећа мрежа школа у региону и да је све почело 2006. године са осам земаља и 50 школа. Данас су у Академији ђаци од 12 до 17 година из 400 школа и 15 земаља, а основна порука, која се преноси с генерације на генерацију је – да је забавно живети и радити с другим нацијама.

„Мала стопала чине велике кораке”, „Будите први који ће излечити планету”, „Мој глас у мојој школи”, само су неки од пројеката у оквиру којих су ђаци истраживали демократију у школи, правили еко-речник, обилазили фабрике за рециклажу, помагали старима, болеснима и деци без родитеља, вежбали енглески језик... Многи су први пут били ван куће, а сви кажу да су другарство и љубави оно по чему ће највише памтити ово такмичење.

– Да не учествујемо у овом пројекту, наша деца никада не би путовала, јер у сваком разреду, можда двоје, троје њих има пасош. Овако смо на стотине деце водили у иностранство, а колико то за њих значи најбоље говори реакција једног мог ученика који је док смо пролазили кроз Аустрију рекао да је до сада ветрењаче видео само на телевизији – прича Золтан Њул, професор историје у основној школи „Моша Пијаде” из Пачира код Бачке Тополе, места од око 3.000 становника.

Ђаци ове школе су са ученицима из Мађарске и Румуније радили пројекат „Не селе само птице своје куће”, по идеји наставника Лајоша Нађа из Мађарске, који нам објашњава да су деца интервјуисала странце о обичајима везаним за храну у време Божића и Ускрса, правили колаче, фарбали јаја...

Из Србије је ове године било 11 школа, а лане је један од запажених пројеката био рад ђака из Македоније и Угоститељско-туристичке школе из Ниша.

„Гостима из Македоније смо приказали српску кухињу некад и сад, што је било праћено нашом музиком и обичајима. Ђацима су се више допала традиционална јела од модерних верзија попут канапеа, а највише јагњетина испод сача”, каже директорка Љиљана Стојановић, додајући да деца данас расту у неким другим државама, а да наставници, који знају како је то некада било, желе да обнове порушене мостове и премосте разлике што је лако остварљиво захваљујући овој мрежи школа Европе.

На скупу су изабрани и мали амбасадори својих земаља, који су имали прилику да на завршној вечери попричају са својим старијим „колегама”, амбасадорима 15 земаља које су део Академије. Сташа Стојков (Сремски Карловци) и Марија Ристивојевић (Ниш) страним амбасадорима причале су о својим школама и младима из Србије, са основном поруком да су разлике у ствари мостови између култура и нација.

Тема такмичења за 2010/11. годину биће конфликти у учионици и ван ње, а заинтересоване школе имају још неколико дана да предложе своје пројекте и постану део Академије.

Сандра Гуцијан