Benzin samo za imućne

Novo, osmo poskupljenje goriva od početka godine, posle kog bi od vikenda litar motornog benzina mogao da košta 115, a dizela 104 dinara po litru, mogao bi biti dovoljan razlog da se preispitaju svi sporazumi koji su potpisani sa proizvođačima akcizne robe u Srbiji, potvrdio je juče za „Politiku” prof. dr Jurij Bajec, savetnik premijera Mirka Cvetkovića.

– Činjenica je da se cena goriva menja u skladu s Uredbom koja prati cenu sirove nafte na svetskoj berzi i rast kursa dolara, ali bi toliko poskupljenje benzina i dizela moglo da dovede do lančanih poskupljenja druge robe i usluga, pre svega transporta, a to nikako nije dobro – upozorava on.

Upitan, da li će savetovati premijera da se založi za smanjenje akciza u ceni goriva, Bajec kaže, da bi Ministarstvo finansija verovatno već smanjilo te akcize da ima načina da na nekoj drugoj, strani nadoknadi taj minus, budući da je ovde reč o najizdašnijem prihodu u budžetu, pored PDV-a. Međutim, pitanje je gde naći zamenu.

– S druge strane ako gorivo nastavi da poskupljuje, a padne tražnja derivata to će se takođe odraziti na priliv para u budžet, pa može biti više štete od visoke akcize nego da je blagovremeno smanjena, a time skočila potrošnja goriva – pojašnjava on.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, međutim, ne veruje da će se država odreći akciza u ceni goriva i da će derivati u Srbiji nastaviti da poskupljuju.

Prema tome, kaže, voziće se oni koji imaju para, a s obzirom na to da se tražnja za naftom na svetskoj berzi povećava, što je jedan od pokazatelja izlaska iz svetske ekonomske krize, vozači treba da računaju s tim da će i narednih meseci cena goriva u Srbiji rasti.

Upitan šta je lek da se cene obuzdaju i približe okruženju gde je gorivo jeftinije i do 20 dinara, Nikolić kaže, da ne treba računati ni na kakvu subvenciju države, jer je reč o luksuznoj robi, već da treba promeniti odnos prema politici cena energenata.

To znači, pojašnjava on, da ukoliko već nemamo načina da utičemo na cenu sirove nafte na svetskoj berzi, jer je Srbija uvozno zavisna , onda ne treba stalno pominjati kako je cena struje u Srbiji najjeftinija.

– Tačno je da imamo najjeftiniju električnu energiju u Evropi, ali struju sami proizvodimo, a sirovu naftu skupo plaćamo – kategoričan je on.

Država bi mogla da preispita visinu akciza i u drugoj akciznoj robi i pokuša da ih dovede u srazmeru s svojim zahvatanjima u ceni goriva, kaže Nikolić. Jer, ako je država pod izgovorom svetske krize i punjenja budžeta mogla da poveća porez na mobilne telefone, zašto bi bio problem da se revidiraju sporazumi s duvandžijama ili proizvođačima alkohola, pita on.

Ni Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije ne misli da bi najnovije poskupljenje goriva moglo da se odrazi na rast inflacije, jer sve korekcije od početka godine tek u jednom procentu učestvuju u rastu cena na malo.

On odbija tvrdnje da se rast cena goriva lančano odražava na cene osnovne robe i usluga ističući da gorivo ni kod taksi usluga nije dominantna stavka. Ono što je realno očekivati je da će cena sirove nafte nastaviti da raste i da ćemo za dve nedelje ponovo imati poskupljenje, ali ako je za utehu ovakva situacija potvrđuje da se približava izlazak iz svetske ekonomske krize, jer ponovo raste tražnja za crnim zlatom. 

Nikolić je skeptičan da će novo poskupljenje goriva uticati na odluku vlade da smanji svoja zahvatanja u ceni goriva.

U Ministarstvu energetike potvrđuju da su se stekli uslovi za novim poskupljenjem i to u proseku za oko dinar, kada je reč o benzinima i oko 1,20 za dizele.

Milan Budimir, zadužen za odnose s javnošću u ovom ministarstvu kaže da bi radna grupa zadužena da preispita visinu akciza u ceni goriva trebalo da se sastane do kraja nedelje. Dakle, pre nego što dođe do novog poskupljenja kako bi se našao način da se cena goriva snizi i tako zaustavi prekogranični šverc derivata.

Interesantno je da je s poslednjom korekcijom evro dizel postao skuplji od bezolovnog benzina „devedesetpetice”, s kojim je do sada uvek imao istu cenu. Skok cene evro dizela od prethodne korekcije za 1,31 dinar nelogičan je i zbog toga što se ovaj derivat slobodno uvozi, a u okruženju je jeftiniji za čak 20 dinara nego kod nas.

Trgovci objašnjavaju da je to samo još jedan dokaz da Uredba o cenama derivata pod hitno mora da se menja.

Jasna Petrović