Dim iz kuće

Međunarodni dan Roma, 8. april, ustanovljen je 1971. godine, na prvom svetskom kongresu te etničke zajednice, čija bi se istorijska sudbina mogla iskazati rečima: narod bez doma i bez groba. Kako svedoči istorija, Romi su oko 800 godina bili žrtva surovih progona i diskriminacije. Počev od 15. veka, kada je počeo da se diže „krst rasizma” u Evropi, mnogi od njih su, na osnovu iskonstruisanih optužbi, završili na tom krstu. Najzad, usledio je holokaust, u čijoj su istoriji i enciklopediji najobimnija i najpotresnija poglavlja o jevrejskim i romskim žrtvama.

Ako se posledice tih prethodnih varvarskih stoleća zanemare, onda je teško, gotovo nemoguće objasniti i razumeti zašto je položaj te nacionalne manjine sličan, često istovetan u evropskim zemljama, iako one pokazuju različiti stepen političke, privredno-ekonomske, društvene i kulturne razvijenosti. S druge strane, odnos prema Romima i „njihovim problemima” pokazuje da nije još preovladalo uverenje prema kojem je istina uvek na strani onih koji su najmanje povlašćeni; nigde, pa ni u našoj zemlji, iako je Beograd sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka bio „svetionik” ideja i inicijativa za rešavanje problema Roma ne samo u bivšoj Jugoslaviji, već i u Evropi.

Nakon zastrašujućih posledica o kojima svedoči istorijsko iskustvo, svaki oblik diskriminacije mora izazvati zabrinutost, pogotovo diskriminacija u obrazovanju, koje je sastavni deo prosvećenosti i predstavlja – kako se često čuje – „izlaz iz začaranog kruga” Roma.

Od mnogobrojnih slučajeva koji pokazuju pojavu diskriminacije u našim školama, najdrastičnija je izjava jednog psihologa zaposlenog u jednoj specijalnoj beogradskoj osnovnoj školi: „Mi psiholozi rezultate testova inteligencije romske dece, između sebe, tj. interno zovemo ciganski IQ.“

Izjavi ovog psihologa dodajemo komentar njegovog kolege koji takođe radi u jednoj specijalnoj školi: „Pitam na testu šta će uraditi kad vide dim iz neke kuće. Pravilan odgovor bi bio da će pozvati vatrogasce… Romsko dete po pravilu odgovara da treba dobro da očisti peć na loženje ili bolje namesti čunak da ne dimi mnogo. Onda ja moram tom detetu da dam nula poena na testu.”

Pomenute izjave psihologa, koji su stekli svoje diplome na našim univerzitetima, mogu biti povod i razlog za „čas anatomije” specijalnih škola u našoj zemlji.

Mogli bi da se navedu razni drugi primeri kako iz naše, tako iz drugih evropskih država koji svedoče kako se od Roma zahtevaju, javno ili na skriven način, „dokazi o pripadnosti ljudskoj vrsti“. Ili, primeri, koji pokazuju kako im se navlače na lice maske koje ih čine „nevidljivim” ili „bez lica”. To priziva u sećanje komentar o robu jednog čuvenog evropskog mislioca: „Rob je osoba ukoliko se posmatra u prirodnom stanju, ali je on s obzirom na građansko stanje ’bez lica’.”

Ta merila iz daleke istorijske prošlosti koja se primenjuju na Rome u sadašnjosti, kao i celokupni položaj te nacionalne manjine koja ima obeležja etnoklase, dovela su do toga da se „romski problemi” tretiraju sve češće kao „naši”, tj. pre svega kao politički i društveni problemi.

Treba, međutim, pomenuti da su donošenjem nekoliko zakona prava Roma u Srbiji poboljšana. Da bi i rezultati bili na nivou zakona potrebno je da se oni primenjuju i da se razvijaju institucije koje kompetentno mogu da brinu o zaštiti identiteta i kulture Roma. U tom duhu je i nova rezolucija Evropskog parlamenta, kojom je najavljeno da će pitanje Roma biti sve češća tema evropskih institucija. Tome će biti posvećen i Drugi samit evropskih Roma, koji se održava 8. i 9. aprila u Kordobi, uz učešće i naše delegacije.

viši savetnik zaštitnika građana