Crna nedelja za vozače

Nesnosne vrućine veoma loše utiču i na vozače, što se jasno vidi u crnom bilansu saobraćajnih nesreća u protekloj nedelji dana: sedam ljudi je poginulo, među njima i jedno dete. U jučerašnjoj nesreći na autoputu Niš – Beograd, kod Bubanj potoka, poginuo je policajac Milanko Mijajlović (49), a njegov kolega Dragan Gajić (45) zadobio je telesne povrede opasne po život.   

Nezgode su se događale i na Ibarskoj magistrali, na magistralnom putu kod Mladenovca, na autoputu, praktično na svim putevima u i oko prestonice.

Prema rečima Zorana Lazića, načelnika Odeljenja za inspekcijske poslove Saobraćajne policije, svi gradski drumovi bi se, u ovakvim situacijama, mogli svrstati u crne tačke, a uzroci nesreća su najčešće prevelike brzine.

– Protekla nedelja bi se zaista mogla nazvati crnom. Mi radimo sa maksimalnim brojem ljudi i uporno apelujemo da se po vrućini mnogo pažljivije vozi, ali, nažalost, to često nema efekta. Vozači uvek žure, sedaju u pregrejana kola, što predstavlja šok za organizam. Zbog toga su nervozni i razdražljivi i tako dolazi do nesreće – objašnjava Lazić.

Naš sagovornik napominje da saobraćajna policija ne beleži mnogo prekršaja za vozače koji su pod dejstvom alkohola.

– To je interesantno, vozači su, bar što se pića tiče, savesniji, valjda znaju da vrućina dovoljno loše utiče na čoveka i bez alkohola u krvi. Brza vožnja je i dalje na prvom mestu prekršaja – ističe Lazić.

On kaže da su nadležni u Saobraćajnoj policiji veoma nezadovoljni zbog ovogodišnjeg bilansa nesreća, kojih ima znatno više nego u prošloj godini.

Statistika kazuje da se do 30. juna u Beogradu dogodilo 10.847 udesa, u kojima je povređeno 1.648, a poginule su 74 osobe. Osim nesreća koje uzrokuju automobili, ovom strašnom bilansu treba dodati i nesreće motociklista. Motori su u poslednje vreme veoma popularni među Beograđanima, ali neodgovorni vozači često ne nose kacige. A ona im, u slučaju sudara, može spasiti život.

Neuropsihijatar dr Mirjana Jovanović, iz Instituta za mentalno zdravlje, kaže da u je letnjim vrelim danima neophodno voditi računa i o uticaju vrućina na zdravlje ljudi.

– Visoke temperature vazduha utiču na pojavu određene "otupelosti", smanjenje pažnje i koncentracije. Naravno, obavezno je i pojačano znojenje, što prouzrokuje relativnu dehidriranost koja je posledica nedostatka tečnosti. Takvo stanje izaziva promenu sastava telesnih tečnosti, koja utiče na nervnu sprovodljivost. Tada su ljudi neaktivni, lenji, nemaju energije, a i povećava im se impulsivnost. Kada se tome dodaju hronična oboljenja ili glavobolje koje su sezonski zavisne, karakteristične za ovaj vremenski period, eto razloga i za povećanu neopreznost u saobraćaju i povećan broj nesreća – objašnjava dr Jovanović.