Црна недеља за возаче

Несносне врућине веома лоше утичу и на возаче, што се јасно види у црном билансу саобраћајних несрећа у протеклој недељи дана: седам људи је погинуло, међу њима и једно дете. У јучерашњој несрећи на аутопуту Ниш – Београд, код Бубањ потока, погинуо је полицајац Миланко Мијајловић (49), а његов колега Драган Гајић (45) задобио је телесне повреде опасне по живот.   

Незгоде су се догађале и на Ибарској магистрали, на магистралном путу код Младеновца, на аутопуту, практично на свим путевима у и око престонице.

Према речима Зорана Лазића, начелника Одељења за инспекцијске послове Саобраћајне полиције, сви градски друмови би се, у оваквим ситуацијама, могли сврстати у црне тачке, а узроци несрећа су најчешће превелике брзине.

– Протекла недеља би се заиста могла назвати црном. Ми радимо са максималним бројем људи и упорно апелујемо да се по врућини много пажљивије вози, али, нажалост, то често нема ефекта. Возачи увек журе, седају у прегрејана кола, што представља шок за организам. Због тога су нервозни и раздражљиви и тако долази до несреће – објашњава Лазић.

Наш саговорник напомиње да саобраћајна полиција не бележи много прекршаја за возаче који су под дејством алкохола.

– То је интересантно, возачи су, бар што се пића тиче, савеснији, ваљда знају да врућина довољно лоше утиче на човека и без алкохола у крви. Брза вожња је и даље на првом месту прекршаја – истиче Лазић.

Он каже да су надлежни у Саобраћајној полицији веома незадовољни због овогодишњег биланса несрећа, којих има знатно више него у прошлој години.

Статистика казује да се до 30. јуна у Београду догодило 10.847 удеса, у којима је повређено 1.648, а погинуле су 74 особе. Осим несрећа које узрокују аутомобили, овом страшном билансу треба додати и несреће мотоциклиста. Мотори су у последње време веома популарни међу Београђанима, али неодговорни возачи често не носе кациге. А она им, у случају судара, може спасити живот.

Неуропсихијатар др Мирјана Јовановић, из Института за ментално здравље, каже да у је летњим врелим данима неопходно водити рачуна и о утицају врућина на здравље људи.

– Високе температуре ваздуха утичу на појаву одређене "отупелости", смањење пажње и концентрације. Наравно, обавезно је и појачано знојење, што проузрокује релативну дехидрираност која је последица недостатка течности. Такво стање изазива промену састава телесних течности, која утиче на нервну спроводљивост. Тада су људи неактивни, лењи, немају енергије, а и повећава им се импулсивност. Када се томе додају хронична обољења или главобоље које су сезонски зависне, карактеристичне за овај временски период, ето разлога и за повећану неопрезност у саобраћају и повећан број несрећа – објашњава др Јовановић.