„Lece” je velika šansa

Leskovac–Otvaranje rudnika u Srbiji predstavlja početak renesanse rudarstva koje je temelj privrednog napretka države, smatra Branko Inić iz Novog Sada, koji je preko dvadeset godina proveo u Kombinatu „Trepča” na poslovima plana, analize, razvoja i investicija. Reč je o jednom od poslednjih ekonomista u Srbiji koji se bavi istraživanjem u oblasti rudarstva i metalurgije.

Po njegovim rečima, nesumnjivo je dobro što se u Srbiji pokreću rudokopi jer su ogromnim padom rudarske proizvodnje posle 1990. godine srušene „noseće konstrukcije” privrede i tehničkog progresa zemlje. Kako kaže, sunovrat obojene metalurgije počeo je posle bombardovanja 1999. godine, s obzirom na to da su zatvoreni najrentabilniji rudnici, posebno na Kosovu i Metohiji, koji su s rudnim bogatstvom i eksploatacijom učestvovali u proizvodnji i preradi rude do finalnih proizvoda s preko 80 odsto. Recimo, pored pada proizvodnje brojnih metala, proizvodnja katodnog bakra, platine, selena i još nekih strateških metala svela se na oko 20 odsto proizvodnje iz 1990. godine. RTB „Bor” i „Trepča” bila su dva srpska giganta čijim posustajanjem je zemlja mnogo izgubila.

– Srbija je bukvalno ostala bez rafinisanog olova, elektrolitnog cinka, rafinisanog srebra, rafinisanog bizmuta, kadmijuma i zlata. Ono što ne zna javnost to je da je pored ovih metala u Trepči proizvođen i antimon, bakar i još neki važni tzv. prateći metali. Značajno je da u flotacijskim jalovištima u Žitkovcu, Kišnici, Novom brdu i Leposaviću takođe postoje ogromne rezerve na površini u kojima se nalaze svi pobrojani metali. Desetak rudnika se ne eksploatiše, izuzev simbolično u Starom trgu, nekada najmodernijem rudniku olovno-cinkane rude u južnoj Evropi. Neki od ovih rudnika su potopljeni. U rudniku „Novo brdo” nalaze se rezerve srebra koje iznose oko 30 odsto ukupnih rezervi ovog metala u Srbiji – ističe Inić.

Inić je proučavao i rudnik „Lece” koji je prekjuče svečano otvoren.

– Imam kompletne podatke o proizvodnji rude u „Lecu”, sadržaju koncentrata u rudi, količini metala u rudi, iskorišćenju u flotaciji, proizvodnji metala, iskorišćenju u topionici i metalurškoj proizvodnji rafinisanog olova, cinka, srebra, zlata, kadmijuma i nešto bakra. Nemoguća je, međutim, godišnja proizvodnja rude od 230.000 tona, kako se procenjuje, jer je prosek od 1953. godine do zatvaranja 2001. godine iznosio 69.317 tona. Nije moguće da se proizvodnja sada poveća tri puta – smatra naš sagovornik.

To potkrepljuje i podacima. Projektovani kapaciteti flotacije u „Lecu” jesu 240.000 tona. Ona je projektovana na ovaj fizički obim, jer je Geološki zavod Kombinata „Trepča” sa stručnjacima rudnika „Lece” računao da će tzv. vanbilansne rezerve polimetalične rude olova i cinka prevesti u bilansne rezerve. Na bazi toga kapaciteti rudnika bi se proširili i na taj način obezbedili osnovnu sirovinu za oplemenjivanje – pretkoncentraciju.

– Nemoguće je za tako kratak period pripremiti rudnik za tako nagli skok proizvodnje. To znači da ne mogu da se dobiju količine metala koje su se pojavile u štampi. Ako bi se za godinu dana ostvarila projektovana količina metala, primenom današnjih svetskih berzanskih cena obojenih i plemenitih metala (rafinisano olovo, cink, zlato i srebro), godišnja bruto vrednost premašila bi 52 miliona dolara ili primenom današnjeg kursa dolara, preko četiri milijarde dinara. To bi bio najveći proizvodna jedinica u Srbiji – kaže Branko Inić.

M. Momčilović