Humanitarni fondovi bez kontrole

Povodom sumnje u zloupotrebu novca iz Fonda „Katarina Rebrača”, koji je prikupljan za borbu protiv raka dojke, mnogi su se zapitali ko kontroliše poslovanje humanitarnih organizacija. Kontrola je očigledno slaba – sagovornici upućeni u ovu tematiku daju kontradiktorne informacije, mnogi od njih zaključuju da bi nadzorno telo moglo da bude Poreska uprava Ministarstva finansija, tačnije „filijala” Poreske uprave u opštini u kojoj je organizacija registrovana. Međutim, juče novinarima niko od zvaničnika Poreske uprave nije bio dostupan za razgovor. Ipak, nezvanično se moglo saznati da je fond Katarine Rebrače što se poreza tiče uredno izmirivao obaveze što naravno ne znači da je novac potrošen u svrhe zbog kojih je prikupljan. Kako kažu u Ministarstvu kulture, ovaj fond jeste registrovan u ovom ministarstvu, ali zakon ne predviđa da ono proverava način korišćenja sredstava.

Prema rečima Vesne Milenović, generalnog sekretara Crvenog krsta Srbije, humanitarni rad je veoma ozbiljan posao, koji povlači sa sobom ogromne moralne obaveze i mora biti u skladu sa veoma ozbiljnim zakonskim propisima. CKS recimo podleže posebnoj zakonskoj obavezi (Zakon o Crvenom krstu Srbije) da opravda primljena novčana sredstva, a po istom osnovu i reviziji nezavisne revizorske kuće. Naša sagovornica je zabrinuta da bi poslednja afera mogla da ugrozi humanitarne napore onih koji deluju pošteno. Recimo, u maju će uz uplatnice beogradskog „Infostana” biti prilagane i uplatnice CKS-a. Prihod je namenjen oporavku dece sa KiM. Kakav će biti odziv potencijalnih uplatilaca, ostaje da se vidi.

I sada sporni fond Katarine Rebrače prikupljao je novac preko ovog prestoničkog komunalnog servisa. Kojim se kriterijumima rukovodi „Infostan” kada svojim redovnim uplatnicama pridružuje i uplatnice u korist humanitarnih fondova i organizacija? Kako objašnjava Goran Aleksić, član gradskog veća Beograda, „Infostan” od humanitarnih organizacija traži kompletnu dokumentaciju o registraciji, koja se zatim proverava. Ukoliko se ispostavi da je sve u redu, utvrđuje se koliko je zahteva za ubacivanje dodatne uplatnice „na čekanju”, odnosno kada bi konkretni zahtev mogao da dođe na red. Procedura potom podrazumeva i sklapanje ugovora, kojim se definišu prava i obaveze ugovornih strana, a on znači i dostavljanje povratnih informacija o rezultatu akcije. Naime, kada se ona završi, „Infostan” obaveštava organizaciju sa kojom je sarađivao koliko je uplatnica ubacio u mesečne račune – na koliko su adresa one stigle. Obaveza fondacije je, pak, da „Infostan” po završetku akcije obavesti koliko je sredstava prihodovala.

Međutim, po dosadašnjim pravilima „igre”, fondacija nije bila dužna da dostavi dokaze o tome za šta su sredstva iskorišćena, odnosno da ih opravda. To je nedostajuća karika u postupku o kojoj bi Upravni odbor „Infostana” uskoro morao da raspravlja.

T. Bojković