Vladičanski dvorovi kao dedinjske vile

Vredne umetničke kolekcije, đakuzi, mini teretane, skupoceni nameštaj, unikatni mebl, pod od skupog mermera, uređenje enterijera na koje je utrošeno stotine hiljada evra… Nisu u pitanju dedinjske vile, već vladičanski dvorovi i njihov opis u medijima, ali i izjave onih koji su bili u prilici da ih posete.

Nezvanično, ovih dana svoju episkopsku rezidenciju uređuje vladika žički Hrizostom, a, prema nekim govorkanjima, ona će biti opremljena đakuzijem, pozlaćenim nameštajem, na ukupno 1.400 metara kvadratnih biće smešteni kapela Četrdeset mučenika sevastijskih, salon, stambeni deo i garaža.

Nezvanične priče o velikoj raskoši u kojoj navodno žive srpski episkopi svakako se ne vezuju samo za ovog vladiku. Episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije je sam svoje eparhijsko sedište u Bijeljini nazvao „parčem neba na Zemlji”, a gotovo svi njegovi posetioci uverili su se u to. Jedan magazin objavio je svojevremeno fotoreportažu iz pomenutog eparhijskog sedišta nazvanog „srpski Versaj”. Opisivan je pozlaćeni nameštaj presvučen unikatnim meblom, a, kako se nezvanično govorilo, vladičanski dvor ukrašen je vrednim umetničkim slikama i raznim unikatnim predmetima čija je vrednost više desetina hiljada evra.

Skupo opremljene sobe osvanule su i na Fejsbuku. Gotovo 30 slika iz „srpskog Versaja” postavio je na ovu društvenu mrežu striper i multimedijalni umetnik iz Novog Sada Dejan Nestorović, rođak vladike Vasilija, posle posete episkopskom sedištu sredinom januara ove godine.

Razna preduzeća i lokalna samouprava neretko pomažu gradnju vladičanskih dvorova, koji, opet neretko, izgledaju vrlo raskošno. U izjavi za „Politiku” februara 2008. godine, sekretar Eparhije šumadijske objasnio je da je najveći deo priloga za izgradnju novog vladičanskog dvora prikupljen zahvaljujući prilozima preduzeća, ustanova, građana, ali i lokalne samouprave. Međutim, to nije bilo dovoljno, pa su deo sredstava za novo sedište eparhije morali da izdvoje i sveštenici.

Vladika mileševski Filaret nije krio da je izgradnju njegovog vladičanskog dvora pomogao Slobodan Milošević, na čemu mu je on javno zahvalio, obrazlažući da će uvek zahvaliti svakome ko pomogne da zaštiti svetinje od propadanja. Eparhijsko sedište Mileševske eparhije nalazi se u staroj zgradi policije, koje su tadašnje vlasti ustupile episkopu mileševskom. Nekoliko dana, ovaj vladičanski dvor, za koji se takođe govorkalo da ima đakuzi, kao i da su u njegovoj gradnji trošeni skupi materijali, čak je i pretresan od policije, posle ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića.  

Pojedinim kanonima skrenuta je pažnja na to da episkop ne bi trebalo da gradi vladičanski dvor radi sopstvenog udobnog življenja, već radi duhovnog podvižništva: izričito je zabranjeno episkopima, na primer, da grade vladičanske dvorove na uštrb ekonomije eparhije. Međutim, određena reprezentativnost je, takođe, neophodna, budući da u sedištu eparhije vladika dočekuje visoke zvanice, delegacije pomesnih crkava ili državne zvaničnike. Zakon o crkvama i verskim zajednicama definiše da crkve i verske zajednice samostalno upravljaju svojom imovinom i novčanim sredstvima – završne račune o tome koliko su novca utrošili u opremanje svojih prostorija, ali i za sve druge potrebe, eparhije moraju da predaju Patrijaršijskom upravnom odboru na odobrenje.

Međutim, kako je u februaru medijima izjavio vladika zahumsko-hercegovački Grigorije taj sistem bio je narušen zbog ratnih dešavanja i trebalo bi ponovo da se uspostavi. Vladika Grigorije je istakao i da u prethodnom periodu nije bilo stroge kontrole eparhija, zbog čega sada postoji potreba da sve budu kontrolisane.

(/slika2)Živica Tucić, verski analitičar, kaže da veliki i raskošni dvorovi ne treba da čude – i u vreme Austro-Ugarske su građeni velelepni dvorovi: u Novom Sadu, Vršcu, Sremskim Karlovcima.

– Tadašnjim episkopima se uzima u zasluge što su ih sagradili. Ako se u Kraljevu gradi dvor od 1.400 kvadratnih metara, to sigurno nije ogromna palata, već, verovatno po proceni, potreban prostor za eparhiju koja je veoma velika i razne njene službe, kao i kancelarije za episkopa. Po meni je neumesno gledati kakvo ko ima kupatilo i pojedine sobe – kaže Tucić.

On naglašava da je episkop Hrizostom svima poznat kao skroman arhijerej, kao i da bi se diskusija o gradnji dvora u Kraljevu mogla staviti i u kontekst „priprema“ za predstojeći Sveti arhijerejski sabor.

– Mislim da to potiče iz nekih delova Crkve koji ne uzimaju u obzir da Crkva ne može da stoji u mestu ili nazaduje, već mora da shvata, kao vanvremena, svako vreme – ističe Tucić.

S druge strane, crkveni analitičar Mirko Đorđević smatra da je nekadašnja gradnja reprezentativnih vladičanskih dvorova koji su danas spomenici kulture, u vreme kada su eparhijska sedišta građena, imala smisla, ali da je on danas izgubljen preterivanjima u raskoši.

– Zbog osionosti vladika, vladičanski dvorovi odavno su izgubili privlačnost spomenika kulture. To bogatstvo, bleštavi sjaj, pa i neukus, danas je izraz forsirane klerikalizacije. Vladičanski dvorovi moraju biti maksimalno skromni, ovaj monumentalizam ne odgovara duhu pravoslavlja, ali to je danas simbol moći i kao što se vidi, strukture moći su u sprezi i u episkopatu i u društvu – smatra Đorđević.

Jelena Beoković

-------------------------------------------------

Karlov ugao

. Sudeći po nekim popovima, Jovan je Isusa krstio u đakuziju.

. Siromašni će u carstvo nebesko. Tamo sigurno neće sresti neke svoje vladike.

. Svi se sećamo skromnosti pokojnog patrijarha. Nekim duhovnicima je to noćna mora.

. Carstvo nebesko ili zemaljsko? Audi ili džip? . Kuca vam sudnji sat. Roleks.

Dragutin Minić