Владичански дворови као дедињске виле

Вредне уметничке колекције, ђакузи, мини теретане, скупоцени намештај, уникатни мебл, под од скупог мермера, уређење ентеријера на које је утрошено стотине хиљада евра… Нису у питању дедињске виле, већ владичански дворови и њихов опис у медијима, али и изјаве оних који су били у прилици да их посете.

Незванично, ових дана своју епископску резидeнцију уређује владика жички Хризостом, а, према неким говоркањима, она ће бити опремљена ђакузијем, позлаћеним намештајем, на укупно 1.400 метара квадратних биће смештени капела Четрдесет мученика севастијских, салон, стамбени део и гаража.

Незваничне приче о великој раскоши у којој наводно живе српски епископи свакако се не везују само за овог владику. Епископ зворничко-тузлански Василије је сам своје епархијско седиште у Бијељини назвао „парчем неба на Земљи”, а готово сви његови посетиоци уверили су се у то. Један магазин објавио је својевремено фоторепортажу из поменутог епархијског седишта названог „српски Версај”. Описиван је позлаћени намештај пресвучен уникатним меблом, а, како се незванично говорило, владичански двор украшен је вредним уметничким сликама и разним уникатним предметима чија је вредност више десетина хиљада евра.

Скупо опремљене собе освануле су и на Фејсбуку. Готово 30 слика из „српског Версаја” поставио је на ову друштвену мрежу стрипер и мултимедијални уметник из Новог Сада Дејан Несторовић, рођак владике Василија, после посете епископском седишту средином јануара ове године.

Разна предузећа и локална самоуправа неретко помажу градњу владичанских дворова, који, опет неретко, изгледају врло раскошно. У изјави за „Политику” фебруара 2008. године, секретар Епархије шумадијске објаснио је да је највећи део прилога за изградњу новог владичанског двора прикупљен захваљујући прилозима предузећа, установа, грађана, али и локалне самоуправе. Међутим, то није било довољно, па су део средстава за ново седиште епархије морали да издвоје и свештеници.

Владика милешевски Филарет није крио да је изградњу његовог владичанског двора помогао Слободан Милошевић, на чему му је он јавно захвалио, образлажући да ће увек захвалити свакоме ко помогне да заштити светиње од пропадања. Епархијско седиште Милешевске епархије налази се у старој згради полиције, које су тадашње власти уступиле епископу милешевском. Неколико дана, овај владичански двор, за који се такође говоркало да има ђакузи, као и да су у његовој градњи трошени скупи материјали, чак је и претресан од полиције, после убиства српског премијера Зорана Ђинђића.  

Појединим канонима скренута је пажња на то да епископ не би требало да гради владичански двор ради сопственог удобног живљења, већ ради духовног подвижништва: изричито је забрањено епископима, на пример, да граде владичанске дворове на уштрб економије епархије. Међутим, одређена репрезентативност је, такође, неопходна, будући да у седишту епархије владика дочекује високе званице, делегације помесних цркава или државне званичнике. Закон о црквама и верским заједницама дефинише да цркве и верске заједнице самостално управљају својом имовином и новчаним средствима – завршне рачуне о томе колико су новца утрошили у опремање својих просторија, али и за све друге потребе, епархије морају да предају Патријаршијском управном одбору на одобрење.

Међутим, како је у фебруару медијима изјавио владика захумско-херцеговачки Григорије тај систем био је нарушен због ратних дешавања и требало би поново да се успостави. Владика Григорије је истакао и да у претходном периоду није било строге контроле епархија, због чега сада постоји потреба да све буду контролисане.

(/slika2)Живица Туцић, верски аналитичар, каже да велики и раскошни дворови не треба да чуде – и у време Аустро-Угарске су грађени велелепни дворови: у Новом Саду, Вршцу, Сремским Карловцима.

– Тадашњим епископима се узима у заслуге што су их саградили. Ако се у Краљеву гради двор од 1.400 квадратних метара, то сигурно није огромна палата, већ, вероватно по процени, потребан простор за епархију која је веома велика и разне њене службе, као и канцеларије за епископа. По мени је неумесно гледати какво ко има купатило и поједине собе – каже Туцић.

Он наглашава да је епископ Хризостом свима познат као скроман архијереј, као и да би се дискусија о градњи двора у Краљеву могла ставити и у контекст „припрема“ за предстојећи Свети архијерејски сабор.

– Мислим да то потиче из неких делова Цркве који не узимају у обзир да Црква не може да стоји у месту или назадује, већ мора да схвата, као ванвремена, свако време – истиче Туцић.

С друге стране, црквени аналитичар Мирко Ђорђевић сматра да је некадашња градња репрезентативних владичанских дворова који су данас споменици културе, у време када су епархијска седишта грађена, имала смисла, али да је он данас изгубљен претеривањима у раскоши.

– Због осионости владика, владичански дворови одавно су изгубили привлачност споменика културе. То богатство, блештави сјај, па и неукус, данас је израз форсиране клерикализације. Владичански дворови морају бити максимално скромни, овај монументализам не одговара духу православља, али то је данас симбол моћи и као што се види, структуре моћи су у спрези и у епископату и у друштву – сматра Ђорђевић.

Јелена Беоковић

-------------------------------------------------

Карлов угао

. Судећи по неким поповима, Јован је Исуса крстио у ђакузију.

. Сиромашни ће у царство небеско. Тамо сигурно неће срести неке своје владике.

. Сви се сећамо скромности покојног патријарха. Неким духовницима је то ноћна мора.

. Царство небеско или земаљско? Ауди или џип? . Куца вам судњи сат. Ролекс.

Драгутин Минић