Bog u or­to­ped­skim san­da­la­ma

U če­mu su bo­go­vi ho­di­li ka­da su međ lju­di­ma bo­ra­vi­li?

Za jed­no­ga je iz­ve­sno da je še­tao u svo­je­vr­snim or­to­ped­skim san­da­la­ma, za­to što su ga bo­le­le no­ge. Fa­ra­on iz 18. sta­ro­e­gi­pat­ske di­na­sti­je Tu­tan­ka­mon, či­je je ime go­vo­ri­lo da je „ži­va sli­ka bo­žan­stva Amo­na”, imao je pri­lič­no is­kri­vlje­no le­vo sto­pa­lo.

Do­tič­ni vla­dar ge­gao je sa šta­pom u ru­ka­ma, što je po­sle­di­ca ozbilj­ne i ret­ke Ke­le­ro­ve bo­le­sti (pre­ma ne­mač­kom ra­di­o­lo­gu Al­ba­nu Ke­le­ru), iza­zva­ne smet­nja­ma u cir­ku­la­ci­ji kr­vi ko­je su mu ozbilj­no ra­sla­bi­le or­ga­ni­zam, pa je umro od ma­la­ri­je u 19. go­di­ni (na pre­sto stu­pio u 11).

Da­kle, dru­gi prst na de­snoj no­zi ni­je imao sred­nju kost, zbog če­ga je bio kra­ći, a le­vo sto­pa­lo bi­lo je zgr­če­no. Za­to su mu na­pra­vlje­ne po­de­sne san­da­le s čvr­sto uve­za­nim ka­i­še­vi­ma da ne bi vu­kao no­ge po po­du. U fa­ra­o­no­voj grob­ni­ci pro­na­đe­na su tri pa­ra s vo­do­rav­nim ko­žnim vrp­ca­ma is­pod pr­sti­ju, od ko­jih je je­dan imao po­lu­kru­žne par­či­će sa stra­ne.

Ta­kve ni­ko dru­gi ni­je no­sio, na­pi­sao je u svo­joj knji­zi („Tu­tan­ka­mo­no­va obu­ća: pro­u­ča­va­nje sta­ro­e­gi­pat­ske obu­će”) ho­land­ski ar­he­o­log An­dre Feld­me­jer, vr­sni po­zna­va­lac ru­ko­tvo­ri­na od ko­že i uža­di. Vi­še od 80 pa­ri obu­će po­ko­pa­no je s mla­dim fa­ra­o­nom, po­je­di­ni u pri­lič­noj me­ri iz­vi­to­pe­re­ni, na ko­ji­ma se oču­va­lo re­me­nje.

Ho­land­ski na­uč­nik je pro­u­čio 81 uzo­rak, me­đu ko­ji­ma i ši­ve­ne san­da­le sve­tle bo­je, ukra­še­ne zla­tom. Ne­ke su je­din­stve­ne, za­to što su iz­ra­đe­ne no­vim po­stup­kom i od na­ro­či­tog ma­te­ri­ja­la, sa ume­ci­ma od dra­gog ka­me­nja i zlat­nim pan­tlji­ka­ma.

Na­su­prot to­me, za obič­ne smrt­ni­ke bi­le su od plat­na s dr­ve­nim ukra­si­ma, a za ro­bo­ve od pal­mi­nog li­šća, tra­ve i pa­pi­ru­sa.

Obu­ća je, pre­ma to­me, pred­sta­vlja­la zna­me­nje sva­či­jeg dru­štve­nog po­lo­ža­ja: ve­li­ko­do­stoj­ni­ci­ma je odo­bra­va­no da bu­du od či­stog zla­ta.

Za­ni­mlji­vo je da su sa­ču­va­ne i naj­ma­nje i naj­ve­će: pr­ve ka­da je Tu­tan­ka­mon imao sa­mo de­set, a dru­ge pred smrt ka­da je imao 19 go­di­na. Ve­ći­na je bi­la iz­no­še­na, što se vi­di po oti­sci­ma ko­je osta­vlja­ju. Dva pa­ra se iz­dva­ja­ju svo­jom udob­no­šću, na sre­di­ni ta­ba­na is­pu­nje­na i po­sta­vlje­na da bi no­si­o­cu olak­ša­la ho­da­nje.

Bu­du­će iz­u­ča­va­nje tre­ba po­tan­ko da ob­ja­sni ko­li­ko su sto­pa­la sta­ro­e­gi­pat­skog fa­ra­o­na bi­la ošte­će­na i ka­ko mu je obu­ća ubla­ža­va­la bo­lo­ve iza­zva­ne kre­ta­njem.

Tu­tan­ka­mo­no­vo iz­ne­nad­no upo­ko­je­nje pod­sta­klo je sva­ko­ja­ka na­ga­đa­nja, na­kon što je bri­tan­ski ar­he­o­log 1922. is­ko­pao fa­ra­o­no­vu mu­mi­ju pre­kri­ve­nu ču­ve­nom zlat­nom ma­skom. Na­uč­ni­ci su uzrok na­la­zi­li u ude­su na ja­ha­nju, za­če­plje­nju krv­nih su­do­va i ubi­stvu. Tek ne­dav­no je, po­sle te­melj­nih ge­net­skih, ra­di­o­lo­ških i an­tro­po­lo­ških is­pi­ti­va­nja, raz­ja­šnje­no da je pre­mi­nuo od ma­la­ri­je, od ko­je osla­be­lo te­lo ni­je mo­glo da se od­bra­ni.

Ot­kri­ve­no je da je Tu­tan­ka­mon imao ne­sra­slo nep­ce, is­kri­vlje­no le­vo sto­pa­lo i na­sled­no ko­šta­no obo­lje­nje. Loš kr­vo­tok i Ke­le­ro­va bo­lest to­li­ko su mu na­ru­ši­li imu­ni si­stem da ni­je mo­gao da se opo­ra­vi od za­ra­ze. Sa­da je sa­svim ja­sno da mu je otac bio fa­ra­on Ahe­na­ton (su­prug le­pe Ne­fer­ti­ti), a maj­ka iz­ve­sna „mla­đa da­ma”, ka­ko je na­zva­na jed­na žen­ska mu­mi­ja.

Ne­vo­lja je u to­me što su Ahe­na­ton i „mla­đa da­ma” bi­li ro­đe­ni brat i se­stra, ali još ni­su na­đe­ni isto­rij­ski do­ka­zi da su ima­li iste ro­di­te­lje.

Stan­ko Sto­jilj­ko­vić