Prirodu kvari prljava reka

Srce Košutnjaka, mimo svih anatomskih zakonitosti, nalazi se na samom obronku opštine Rakovica, na graničnom prelazu prema Topčideru. Ovaj drevni kraj prestonice, koji se šumovito širi oko železničke stanice "Košutnjak", kao delić velikog beogradskog organizma, krije u sebi i očuvanu lepotu, jednu obolelu venu, Topčidersku reku, Hajdučku česmu, rasadnik i garažu Titovog Plavog voza.

Pomalo zaboravljeni kraj grada, okružen brdima i nepreglednim šumama, na malom prostoru, zalutalom turisti daje sveobuhvatnu sliku onoga što čini periferiju modernog Beograda. Šetnja pomenutim rasadnikom, koji se nalazi odmah preko puta stanice i brda, kao nožem odsečenog da bi kroz Košutnjak i Topčider prošla pruga, veoma je prijatan. Izgled rasadnika, kao stvorenog za poljupce, koji momci iz kraja često koriste, donekle kvari Topčiderska reka. Ona veoma osetljivom nosu može i načisto da pokvari užitak. Gusta kao katran, Topčiderka u toku godine menja boje, od sive do tamnosmeđe, i lenjo se kotrlja niz betonirane obale, noseći svakojako smeće, otpadne materije i otrove. Jednom davno, ona je postala žrtva industrijalizacije, zbog koje je Rakovica s pravom dobila naziv "radnički kraj". Fabrike guma, motora i traktora odavno su upropašćene i gotovo da ne rade, ali učinjeni zločin nad rekom ostaje zauvek. Uprkos tome, rasadnik uspeva da zamiriše, a sedenje na klupama pored lepe kuće koja se nalazi blizu glavnog ulaza predstavlja užitak za umornu dušu.

– Rasadnik se, u ovom obliku, pominje od 1857. godine. Na tom prostoru je bila prva škola za šumarske tehničare. Kasnije je postao sedište šumskog gazdinstva Beograd, a zatim radna sekcija za ozelenjavanje. Od 1994. do 2000. tu postoji i poslovni klub zatvorenog tipa. Posle toga je ponovo otvoren za sve koji žele da svrate i prošetaju se – objašnjava Vladan Živadinović, direktor Šumskog gazdinstva "Beograd". U rasadniku postoje i restoran i teniski teren.

Ceo Košutnjak pokriven je šumom na 430 hektara, kaže naš sagovornik. A pored šumarskih radova, Šumsko gazdinstvo "Beograd" održava prostor u i oko Hajdučke česme.

Put od rasadnika do Hajdučke česme dokonog šetača vodi pored garaže Plavog voza, neke vrste podsetnika na jedno, po mnogima, lepše i bezbrižnije vreme. Čuveni voz, mezimče maršala Tita, stoji na šinama, i uživa u penzionerskim danima.

A Hajdučka česma, zelena oaza usred šume, i dalje privlači ljude koji požele da pobegnu od betonirane stvarnosti prestonice. Vikendom tu roditelji dovedu decu koja trčkaraju oko gajbi piva koje tate ponesu za prvu pomoć u spasu od vreline.

Šuma oko Hajdučke česme nekada je bila i lovište kneževske porodice Obrenović. Sada, osim izletnicima, puteljci oko lepog kraja, pogotovo noću, posluže i zaljubljenim parovima, koji tuda prođu kolima. Oni koji odluče da parkiraju u zelenilu ponekad se u automobilima odmaraju, a ponekad zamaraju.