Природу квари прљава река

Срце Кошутњака, мимо свих анатомских законитости, налази се на самом обронку општине Раковица, на граничном прелазу према Топчидеру. Oвај древни крај престонице, који се шумовито шири око железничке станице "Кошутњак", као делић великог београдског организма, крије у себи и очувану лепоту, једну оболелу вену, Топчидерску реку, Хајдучку чесму, расадник и гаражу Титовог Плавог воза.

Помало заборављени крај града, окружен брдима и непрегледним шумама, на малом простору, залуталом туристи даје свеобухватну слику онога што чини периферију модерног Београда. Шетња поменутим расадником, који се налази одмах преко пута станице и брда, као ножем одсеченог да би кроз Кошутњак и Топчидер прошла пруга, веома је пријатан. Изглед расадника, као створеног за пољупце, који момци из краја често користе, донекле квари Топчидерска река. Она веома осетљивом носу може и начисто да поквари ужитак. Густа као катран, Топчидерка у току године мења боје, од сиве до тамносмеђе, и лењо се котрља низ бетониране обале, носећи свакојако смеће, отпадне материје и отрове. Једном давно, она је постала жртва индустријализације, због које је Раковица с правом добила назив "раднички крај". Фабрике гума, мотора и трактора одавно су упропашћене и готово да не раде, али учињени злочин над реком остаје заувек. Упркос томе, расадник успева да замирише, а седење на клупама поред лепе куће која се налази близу главног улаза представља ужитак за уморну душу.

– Расадник се, у овом облику, помиње од 1857. године. На том простору је била прва школа за шумарске техничаре. Касније је постао седиште шумског газдинства Београд, а затим радна секција за озелењавање. Од 1994. до 2000. ту постоји и пословни клуб затвореног типа. После тога је поново отворен за све који желе да сврате и прошетају се – објашњава Владан Живадиновић, директор Шумског газдинства "Београд". У расаднику постоје и ресторан и тениски терен.

Цео Кошутњак покривен је шумом на 430 хектара, каже наш саговорник. А поред шумарских радова, Шумско газдинство "Београд" одржава простор у и око Хајдучке чесме.

Пут од расадника до Хајдучке чесме доконог шетача води поред гараже Плавог воза, неке врсте подсетника на једно, по многима, лепше и безбрижније време. Чувени воз, мезимче маршала Тита, стоји на шинама, и ужива у пензионерским данима.

А Хајдучка чесма, зелена оаза усред шуме, и даље привлачи људе који пожеле да побегну од бетониране стварности престонице. Викендом ту родитељи доведу децу која трчкарају око гајби пива које тате понесу за прву помоћ у спасу од врелине.

Шума око Хајдучке чесме некада је била и ловиште кнежевске породице Обреновић. Сада, осим излетницима, путељци око лепог краја, поготово ноћу, послуже и заљубљеним паровима, који туда прођу колима. Они који одлуче да паркирају у зеленилу понекад се у аутомобилима одмарају, а понекад замарају.