Paranormalna Srbija

Koliko zla dolazi od televizije?

Ovo pitanje moglo bi da se veže za deo sadržaja dve žanrovski različite emisije koje su u nedelju i ponedeljak prikazane na Televiziji B92. Druga po redu, posvećena fenomenu praznoverja i prećutno ozvaničene „industrije prorokovanja” u Srbiji ratnih devedesetih, upravo je i nosila gornji naslov. A prva, koja se bavila aktuelnim talasom nasilja, brutalnosti, vandalizma i prostote u Beogradu, gornje pitanje postavila je izričito.

U dokumentarnoj emisiji Ivane Živkov potpunije je ostvarena namera da se odabrana pojava objasni. Uspeh vidovnjaka, proroka, vračara, belih magova stavljen je u kontekst opštih socijalnih prilika, ekonomske i političke situacije u zemlji, interesa društvenih slojeva sklonih manipulaciji, bilo da je vrše ili da je trpe, rečju – stanjem nacije. To što su TV studiji postali „ordinacije” nadriiscelitelja ljudskih duša nije stavljeno kao teret na dušu samo TV mediju. Jasno je pokazano da je izlazak na ekran zvezdočataca, tarot majstora, gatara svih vrsta postao TV isplativ tek kao posledica nacionalnih i pojedinačnih nevolja i nesreća za čije je uzroke odgovornost ležala i mnogo gde drugde.

Olji Bećković, međutim, nije sasvim pošlo za rukom da „Utisak nedelje” pomeri sa teme o dobrim i lošim stranama direktnih TV prenosa skupštinskih zasedanja. Njeni gosti nisu bili radi da više razmišljaju i govore o drugim negativnim obrascima, lošim uzorima i pogrešnim modelima ponašanja koje nudi televizija, a još manje o agresivnosti kao derivatu stvarnog, medijski neprerađenog života, u socijalnoj sredini sa sve više nezadovoljnih, frustriranih, siromašnih, besperspektivnih, pa i očajnih ljudi.

Niti bi takav pristup značio aboliciju poslaničkih nepodopština (kojih TV gledaoce zaista konačno treba lišiti jer su postale kontraproduktivne po ideju parlamentarne demokratije) niti bi dao oprost obilju banalnosti iz sveprisutnih rijaliti šou programa ili tematski preovlađujućem kriminalu u serijskom i filmskom repertoaru naših televizija.

Za malu utehu treba reći da se psuju i tuku i u stranim parlamentima, moralno problematični rijaliti šou programi nisu izmišljeni ovde, pomenuti filmovi i serije takođe su uvezena TV roba... U „odbranu televizije” valja dodati da se među uvezenim naslovima na RTS-u nedavno našao i dokumentarac RAI-a „Beskrajni rat” (o Kosovu i o Avganistanu), a da je Zoran Stanojević baš ovih dana ugostio u „Oku” Rikarda Jakonu – autora koji je tim delom pružio izvrstan primer hrabrog, objektivnog istraživačkog TV novinarstva.